Drugi srpski ustanak

Да поновимо:

За празник Цвети, 11. априла по старом, односно 23. априла по новом календару 1815. године пред скривеном Црквом брвнаром у Такову обратио се изабрани велики вожд Милош окупљеном народу попевши се са заставом на камен стожер са захтевом да се узме оружје у руке узвиком: “Ево мене, а ето вам рата с Турцима!” чиме је отпочео Други српски устанак.

Други српски устанак

Устаници су за кратко време победили Турке у неколико битака и ослободили већи део Србије. Једна од највећих битака водила се на брду Љубић, код Чачка. Победили су Срби. Јунак битке је био Танаско Рајић. Командовао је топовима и бранио их до смрти.

Битка на Љубићу

После победе устаника на бојном пољу, борба за слободу настављена је мирним путем, преговорима Милоша Обреновића и Турака. Лукаво, вешто и стрпљиво Милош је, после 15 година, завршио преговоре и великим успехом. Наредбом султана из 1830. године Срби су добили право да сами управљају својом државом. Србија је постала кнежевина у оквиру турског царства а Милош Обреновић је постао њен први владар- кнез.

Кнежевина Србија

Устав Књажества Србије (слсрп. Уставъ Княжества Сербїе), познат као Сретењски устав, први је устав у Кнежевини Србији који је донет у Крагујевцу 1835. године. Устав је саставио Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Уставом су укинути ропство и феудални односи. Иако је донет од Велике народне скупштине и заклетвом потврђен од кнеза Милоша Обреновића устав је суспендован након свега 55 дана под притиском великих феудалних сила (Турске, Русије и Аустрије).

За време Милошевих наследника, Михаила и Милана, српски народ је постигао нове успехе. Ослободили су још један део Србије и проширили државу.

Милан Обреновић

Прочитај више о њему

Прочитај више о њему

Михаило Обреновић

Михаило Обреновић

Захваљујући договору са султаном, 1867. године турска војска напуштасрпске градове. Михаило је волео позориште. Док је он владао, саграђено је Народно позориште у Београду.

Кнеза Михаила Обреновића наследио је његов рођак, кнез Милан Обреновић. 1878. године Србија је призната као самостална и независна држава. 1882. године Србија постаје краљевина. Престоница је био Београд. Донешен је закон да је школа обавезна за сву децу( четири разреда).

Милан Обреновић

Србија за време Милана Обреновића

Александар I Обреновић је био краљ Србије (1889—1903), последњи из династије Обреновић, који је, заједно са својом супругом краљицом Драгом Обреновић, убијен у Мајском преврату 1903. Краљ Александар је био син краља Милана и краљице Наталије Обреновић.

Почетком 20. века делови Балкана су били још увек под турском влашћу. Заједничком борбом Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске, познатом као Балкански ратови, Турци су протерани са Балкана.

Карађорђевићи су српска краљевска породица која је владала Србијом и Југославијом. Њен родоначелник је вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе.

Династија Карађорђевић