Кањош Мацедоновић

"Кањош Мацедоновић"Стефан Митров Љубиша

"Прича коју сваки Паштровић треба да зна"

Већ ти је познато да КАРАКТЕРИЗАЦИЈА подразумева начин на који су приказане особине лика у књижевном делу. Ликове најчешће упознајемо преко описа физичког изгледа, његових поступака и понашања. Разликујемо неколико врста. ЈЕЗИЧКА карактеризација представља приказивање јунака начином говор, његовим језиком. ЕТИЧКА (МОРАЛНА) карактеризација приказује однос лика према истини, правди, добру, злу, неправди. СОЦИЈАЛНА карактеризација приказује однос лика према друштву и однос друштва према њему. ПСИХОЛОШКА карактеризација истиче његове психичке особине. Одреди каквом карактеризацијом је приказан лик Кањоша Мацедоновића. Пошто је приказан карактер јунака, његов однос према добру и злу, доследност и одговорност, знамо да је Кањош приказан етичком (моралном) карактеризацијом. Он у дијалогу истиче свој однос и заузима одговарајући став. Он је племенит, добар, истинољубив, одлучан и праведан.

Стефан Митров Љубиша рођен је у Будви 1822. Био је образован, духовит и сјајан беседник (говорник). Називали су га Његошем у прози. Прикупљао је народне умотворине као Вук Караџић. Објавио је две збирке приповедака: "Приповијести црногорске и приморске" и "Причања Вука Дојчевића". Књижевно дело "Кањош Мацедновић" Стефана Митрова Љубише је приповетка објављена у збирци "Приповијести црногорске и приморске". Умро је 1878. у Бечу.

"Кањош Мацедоновић" Стефан Митров Љубиша Књижевни род: епика Књижевна врста: приповетка - племе Паштровића - особине Млечана: уображени, кукавице, подсмешљиви, дволични - особине Фурлана: хвалисав, снажан - особине Кањоша: частан, достојанствен, праведан, храбар, довитљив, лукав, паметан - етичка (морална) карактеризација Етичком карактеризацијом до изражаја долазе јунакови ставови према истини, добру, правди, части. У случају Кањоша Мацедоновића истиче се његово достојанство, праведност, истинољубље и честитост. Приповеда се у трећем лицу.

У 15. веку Црна Гора и Млетачка република су имале следећи договор: Млечани штите Црногорце од Турака, а заузврат ће се Црногорци борити за млетачке интересе. У Венцији се појављује Фурлан, насилник, одметник који изазива на мегдан. Млетачком дужду потребан је неко да изађе на мегдан. Желећи да докажу своју верност, Црногорци заседају и одлучују да пошаљу Кањоша Мацедоновића. Он сматра да није дорастао задатку, пре свега јер је и низак растом, али ипак прихвата задатак. Млетачки управни суд подсмева се Кањошу због његовог физичког изгледа – он је ниског раста и зато му се ругају, говорећи да су мислили да ће Паштровићи послати неког вишег јунака. Међутим, овде до изражаја долази Кањошева урођена довитљивост, лукавост и мудрост. Он им одговара: „бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох”, чиме им ставља до знања да они сами нису велики и вредни јунаци, као и да ни по чему нису бољи од њега. Он Млечане доживљава као уображене и нечасне људе. Како је завршио мегдан, сазнаћеш кад прочиташ одломак!

Приповедање може бити у првом и трећем лицу. Одреди облик приповедања у овој приповеци. "То Кањош изусти, а дужде га објеручке загрли и пољуби посред чела." Приповеда се у трећем лицу. Код овог облика приповедања карактеристично је да се догађаји и ликови приказују из перспективе приповедача који није учесник догађаја. На тај начин приповедање је објективно.

Фурлан је описан као хвалисави јунак. Он се хвали пред Кањошем о томе колико је јунака поразио у борби, надајући се да ће речима заплашити и самог Кањоша. У борби је храбар и вешт, али Кањош успева да га надмудри тако што га окреће према сунчевој светлости. На тај начин, Кањош прво успева да надмудри свог противника, а потом и да га физички надјача и порази.