"Običaji kroz godinu - praznici, verovanja i rituali naroda Srbije"
presentation
Cilj prezentacije: upoznati najznačajnije običaje Roma, Mađara, Slovaka, Rumuna, Albanaca, Bošnjaka i Bugara...
Srbija je dom za više od 20 nacionalnih manjina.Svaka zajednica ima svoje praznike, običaje i rituale koji čuvaju identitet. Običaji su vezani za: - godišnja doba,
- porodične događaje,
- verovanja i religiju,
- muziku, ples i hranu.
continue
"kULTURNA BAŠTINA JE TKANJE PROŠLIH VREMENA OSLIKANO RITMOM SADAŠNJOSTI."uNESKO
continue
đurđevdan
ederlezi
continue
6. maj
Ederlezi na romskom znači "rađanje proleća", što naglašava njegov značaj kao praznika obnove i novog početka.
- Obeležava dolazak proleća i „buđenje prirode“.
- Ritualna kupanja u reci ili jutarnjoj rosi.
- Kićenje kuće zelenim granama.
- Veselje uz muziku, ples i bogatu trpezu.
- Simbolika: sreća, zdravlje, nova energija.
continue
romske svadbe
Romske svadbe nekada su trajale sedam dana. Običaji i tradicija koji prate ovaj veoma značajan događaj u životu svake romske porodice menjali su se vremenom, a razlikuju se kao i svi običaji od mesta do mesta.Svadba je Romima najveći praznik. Svadba je znak rođenja novog života. Zato svadbe i jesu tako raskošne – u slavu rađanja novog života.Romski svadbeni običaji uključuju i bogatu odevnu tradiciju sa mnogo nakita, i ceremonije prilikom ulaska mlade u novu kuću, poput bacanja žita na krov i držanja muškog deteta u naručju.
continue
Mađarska - "Húsvéti locsolás"
Mađarski narodni običaj zalivanja devojaka vodom tokom Uskrsa, koji ima veze sa drevnim verovanjima u plodnost i očišćenje. Doslovni prevod je "uskrsno zalivanje", a običaj se danas i dalje poštuje u različitim oblicima. Značenje: Običaj je nastao kao drevni ritual plodnosti i čišćenja, pri čemu se zalivanje vodom verovalo da donosi zdravlje i lepotu.
Običaj: Momci idu po kućama i zalivaju devojke vodom (nekada i parfemom ili kolonjskom vodom), a zauzvrat dobijaju uskršnja jaja i hranu.
continue
Dan Svetog Nikole - Mikulas (6. decembar) - označava početak darivanja za Božić Deca čiste cipele ili čizme i ostavljaju ih u prozor noć pre.
Sutradan ujutru, pronalaze obuću punu darova, poput slatkiša, voća ili malih poklona.
Ovaj običaj simbolizuje Svetog Nikolu koji je noću darivao siromašne.
Dan Svetog Martina (11. novembar) Mađarska tradicija nalaže da se jede guščije meso i da se zalije bar čašom mladog vina, kako ne biste ostali gladni i žedni cele godine. Verovanja: ako Sveti Martin dođe na belom konju, tačnije ako pada sneg, zima će biti blaga, a ako dođe na smeđem konju, biće hladna, Ako sanjate u noći Svetog Martina, bićete srećni.
continue
Skidanje martenica: Običaj nalaže da se martenice nose dok se ne ugleda prva roda, lastavica ili dok ne procveta prvo drvo. Tada se kače na granu drveta ili stavljaju pod kamen, što označava konačan dolazak proleća.
Legenda: Prema narodnom verovanju, Baba Marta je ćudljiva starica (personifikacija meseca marta) čije raspoloženje utiče na vreme. Bugari je "časte" martenicama kako bi je umilostivili i prizvali lepo, sunčano vreme.
Martenice: Ljudi jedni drugima poklanjaju martenice, male ukrase napravljene od upletenog belog i crvenog konca (često u obliku figurica Pizho i Penda).
Simbolika: Crvena i bela boja predstavljaju želje za zdravlje, sreću, uspeh i zaštitu od zlih duhova.
Nošenje: Martenice se nose zakačene za odeću, drveće ili životinje.
Baba Marta je tradicionalni bugarski praznik koji se obeležava 1. marta i simbolizuje dolazak proleća i kraj zime. Centralni običaj ovog praznika je darivanje i nošenje martenica.
Baba marta
bugarska
martenice
continue
"Ivanjske vatre"
continue
fašanke
Fašanke su tradicionalni pokladni običaj koji se obeležava u selima južnog Banata kojim se simbolično ispraća zima i najavljuje dolazak proleća.
Maskiranje: Meštani, a posebno mladi, nose različite maske i kostime. Centralni deo manifestacije često je karnevalska povorka. Vreme održavanja: Datum Fašanki je pokretan i prilagođava se vremenu "belih poklada" (poslednja nedelja pred početak Uskršnjeg posta), obično u februaru ili martu.
Kalušari: U nekim mestima, poput Grebenca, važan deo običaja su Kalušari, koji svojim igrama i obredima teraju zle duhove i zimu.
Očuvanje tradicije: Običaj je posebno važan za rumunsku nacionalnu zajednicu u ovom delu Banata, a u njegovoj organizaciji učestvuje celo selo, negujući vekovnu tradiciju.
Manifestacija je često propraćena i predstavljanjem lokalnih ručnih radova i tradicionalnih slatkih jela.
continue
bajram
Bajram je jedan od najvažnijih islamskih praznika, koji simbolizuje radost, zajedništvo i duhovnu obnovu. Postoje dva glavna Bajrama u islamu:
Ramazanski bajram (Eid al-Fitr): Obilježava kraj Ramazana, svetog mjeseca posta. Slavi se nakon jednomjesečnog uzdržavanja od hrane, pića i loših djela od zore do zalaska sunca. Traje tri dana.
Kurban-bajram (Eid al-Adha): Poznat i kao Hadži bajram, to je praznik prinošenja žrtve i najznačajniji islamski blagdan. Dolazi dva mjeseca i deset dana nakon Ramazana i traje četiri dana. Povezan je sa obavljanjem hadža.
Običaji uključuju jutarnju molitvu (Bajram-namaz), posete rodbini i prijateljima, darivanje, ojačanu porodičnu i ličnu higijenu, lepo oblačenje i pripremu tradicionalne hrane poput baklava i sarmica. Ljudi jedni drugima čestitaju rečima "Bajram Šerif Mubarek Olsun
continue
Zajedničke karakteristike svih naroda
Poštovanje prirode i godišnjih ciklusa. Porodična okupljanja i zajedništvo. Bogata trpeza i muzika. Jaka simbolika boja, biljaka, vode, vatre.
continue
Koji običaj ti je bio najzanimljiviji? Šta je zajedničko svim kulturama? Koji običaj podseća na neki iz tvoje porodice ili kraja?
colorful presentation
start
Ivanjske vatre su tradicionalni običaj koji se praktikuje i u Slovačkoj, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama.
Ovaj običaj je povezan sa proslavom letnjeg solsticija i noći uoči rođenja Svetog Jovana Krstitelja (23. juna).
Ključne karakteristike slovačkog običaja uključuju:
Paljenje velikih vatri: Vatra se pali uveče, često na brdima ili otvorenim prostorima.
Proslava zajednice: Ljudi se okupljaju oko vatre uz muziku, ples i pripovedanje priča, proslavljajući dolazak leta.
Paganski koreni: Običaj potiče iz pre-hrišćanskih, paganskih vremena, kada su se vatre palile da bi se obeležio najduži dan u godini i prizvala plodnost, zdravlje i zaštita od zlih sila.
Preskakanje vatre: Mladići, a ponekad i devojke, preskaču vatru verujući da će im to doneti sreću, zdravlje i vitalnost u narednoj godini.
Ovaj običaj, kao i mnogi drugi slovački narodni običaji, predstavlja jedinstvenu mešavinu drevnih, paganskih verovanja i kasnijih hrišćanskih uticaja.
presentation
Jelena
Created on November 16, 2025
Start designing with a free template
Discover more than 1500 professional designs like these:
View
Modern Presentation
View
Terrazzo Presentation
View
Colorful Presentation
View
Modular Structure Presentation
View
Chromatic Presentation
View
City Presentation
View
News Presentation
Explore all templates
Transcript
"Običaji kroz godinu - praznici, verovanja i rituali naroda Srbije"
presentation
Cilj prezentacije: upoznati najznačajnije običaje Roma, Mađara, Slovaka, Rumuna, Albanaca, Bošnjaka i Bugara...
Srbija je dom za više od 20 nacionalnih manjina.Svaka zajednica ima svoje praznike, običaje i rituale koji čuvaju identitet. Običaji su vezani za:- godišnja doba,
- porodične događaje,
- verovanja i religiju,
- muziku, ples i hranu.
continue
"kULTURNA BAŠTINA JE TKANJE PROŠLIH VREMENA OSLIKANO RITMOM SADAŠNJOSTI."uNESKO
continue
đurđevdan
ederlezi
continue
6. maj
Ederlezi na romskom znači "rađanje proleća", što naglašava njegov značaj kao praznika obnove i novog početka.
continue
romske svadbe
Romske svadbe nekada su trajale sedam dana. Običaji i tradicija koji prate ovaj veoma značajan događaj u životu svake romske porodice menjali su se vremenom, a razlikuju se kao i svi običaji od mesta do mesta.Svadba je Romima najveći praznik. Svadba je znak rođenja novog života. Zato svadbe i jesu tako raskošne – u slavu rađanja novog života.Romski svadbeni običaji uključuju i bogatu odevnu tradiciju sa mnogo nakita, i ceremonije prilikom ulaska mlade u novu kuću, poput bacanja žita na krov i držanja muškog deteta u naručju.
continue
Mađarska - "Húsvéti locsolás"
Mađarski narodni običaj zalivanja devojaka vodom tokom Uskrsa, koji ima veze sa drevnim verovanjima u plodnost i očišćenje. Doslovni prevod je "uskrsno zalivanje", a običaj se danas i dalje poštuje u različitim oblicima. Značenje: Običaj je nastao kao drevni ritual plodnosti i čišćenja, pri čemu se zalivanje vodom verovalo da donosi zdravlje i lepotu. Običaj: Momci idu po kućama i zalivaju devojke vodom (nekada i parfemom ili kolonjskom vodom), a zauzvrat dobijaju uskršnja jaja i hranu.
continue
Dan Svetog Nikole - Mikulas (6. decembar) - označava početak darivanja za Božić Deca čiste cipele ili čizme i ostavljaju ih u prozor noć pre. Sutradan ujutru, pronalaze obuću punu darova, poput slatkiša, voća ili malih poklona. Ovaj običaj simbolizuje Svetog Nikolu koji je noću darivao siromašne.
Dan Svetog Martina (11. novembar) Mađarska tradicija nalaže da se jede guščije meso i da se zalije bar čašom mladog vina, kako ne biste ostali gladni i žedni cele godine. Verovanja: ako Sveti Martin dođe na belom konju, tačnije ako pada sneg, zima će biti blaga, a ako dođe na smeđem konju, biće hladna, Ako sanjate u noći Svetog Martina, bićete srećni.
continue
Skidanje martenica: Običaj nalaže da se martenice nose dok se ne ugleda prva roda, lastavica ili dok ne procveta prvo drvo. Tada se kače na granu drveta ili stavljaju pod kamen, što označava konačan dolazak proleća. Legenda: Prema narodnom verovanju, Baba Marta je ćudljiva starica (personifikacija meseca marta) čije raspoloženje utiče na vreme. Bugari je "časte" martenicama kako bi je umilostivili i prizvali lepo, sunčano vreme.
Martenice: Ljudi jedni drugima poklanjaju martenice, male ukrase napravljene od upletenog belog i crvenog konca (često u obliku figurica Pizho i Penda). Simbolika: Crvena i bela boja predstavljaju želje za zdravlje, sreću, uspeh i zaštitu od zlih duhova. Nošenje: Martenice se nose zakačene za odeću, drveće ili životinje.
Baba Marta je tradicionalni bugarski praznik koji se obeležava 1. marta i simbolizuje dolazak proleća i kraj zime. Centralni običaj ovog praznika je darivanje i nošenje martenica.
Baba marta
bugarska
martenice
continue
"Ivanjske vatre"
continue
fašanke
Fašanke su tradicionalni pokladni običaj koji se obeležava u selima južnog Banata kojim se simbolično ispraća zima i najavljuje dolazak proleća. Maskiranje: Meštani, a posebno mladi, nose različite maske i kostime. Centralni deo manifestacije često je karnevalska povorka. Vreme održavanja: Datum Fašanki je pokretan i prilagođava se vremenu "belih poklada" (poslednja nedelja pred početak Uskršnjeg posta), obično u februaru ili martu. Kalušari: U nekim mestima, poput Grebenca, važan deo običaja su Kalušari, koji svojim igrama i obredima teraju zle duhove i zimu. Očuvanje tradicije: Običaj je posebno važan za rumunsku nacionalnu zajednicu u ovom delu Banata, a u njegovoj organizaciji učestvuje celo selo, negujući vekovnu tradiciju. Manifestacija je često propraćena i predstavljanjem lokalnih ručnih radova i tradicionalnih slatkih jela.
continue
bajram
Bajram je jedan od najvažnijih islamskih praznika, koji simbolizuje radost, zajedništvo i duhovnu obnovu. Postoje dva glavna Bajrama u islamu: Ramazanski bajram (Eid al-Fitr): Obilježava kraj Ramazana, svetog mjeseca posta. Slavi se nakon jednomjesečnog uzdržavanja od hrane, pića i loših djela od zore do zalaska sunca. Traje tri dana. Kurban-bajram (Eid al-Adha): Poznat i kao Hadži bajram, to je praznik prinošenja žrtve i najznačajniji islamski blagdan. Dolazi dva mjeseca i deset dana nakon Ramazana i traje četiri dana. Povezan je sa obavljanjem hadža. Običaji uključuju jutarnju molitvu (Bajram-namaz), posete rodbini i prijateljima, darivanje, ojačanu porodičnu i ličnu higijenu, lepo oblačenje i pripremu tradicionalne hrane poput baklava i sarmica. Ljudi jedni drugima čestitaju rečima "Bajram Šerif Mubarek Olsun
continue
Zajedničke karakteristike svih naroda
Poštovanje prirode i godišnjih ciklusa. Porodična okupljanja i zajedništvo. Bogata trpeza i muzika. Jaka simbolika boja, biljaka, vode, vatre.
continue
Koji običaj ti je bio najzanimljiviji? Šta je zajedničko svim kulturama? Koji običaj podseća na neki iz tvoje porodice ili kraja?
colorful presentation
start
Ivanjske vatre su tradicionalni običaj koji se praktikuje i u Slovačkoj, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama. Ovaj običaj je povezan sa proslavom letnjeg solsticija i noći uoči rođenja Svetog Jovana Krstitelja (23. juna). Ključne karakteristike slovačkog običaja uključuju: Paljenje velikih vatri: Vatra se pali uveče, često na brdima ili otvorenim prostorima. Proslava zajednice: Ljudi se okupljaju oko vatre uz muziku, ples i pripovedanje priča, proslavljajući dolazak leta. Paganski koreni: Običaj potiče iz pre-hrišćanskih, paganskih vremena, kada su se vatre palile da bi se obeležio najduži dan u godini i prizvala plodnost, zdravlje i zaštita od zlih sila. Preskakanje vatre: Mladići, a ponekad i devojke, preskaču vatru verujući da će im to doneti sreću, zdravlje i vitalnost u narednoj godini. Ovaj običaj, kao i mnogi drugi slovački narodni običaji, predstavlja jedinstvenu mešavinu drevnih, paganskih verovanja i kasnijih hrišćanskih uticaja.