Читалићи 2026.
Школска Сцена
ОШ ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река
Традиција дуга 100 годинаОш ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река
О школи
O Јовану Аранђеловићу
АНАЛФАБЕТА
Погледај и уживај
Представа наших наставника
ГАЛЕРИЈА СЛИКА СА ПРЕДСТАВЕ
Питали смо вештачку интелигенцију како нас види и да нам направи једну фотографију са представе. Ево како је то испало. Она је нашу сцену претворила у уметничку илустрацију, задржавајући атмосферу и карактере ликова, али им је дала посебан, готово филмски изглед. Као да смо искорачили из старог кадра у свет уметности, где сваки детаљ, од израза лица до књига у позадини, прича своју причу.Резултат је занимљив спој стварности и маште, прошлости и модерне технологије.
Интервјуи са наставницима - глумцима
Ће Одоцнимо
Погледај и уживај
Представа наших ученика
ГАЛЕРИЈА СЛИКА СА ПРЕДСТАВЕ
Замолили смо вештачку интелигенцију да на свој начин прикаже наше ученике који учествују у школској представи. Резултат нас је пријатно изненадио. Уместо обичне фотографије, добили смо илустрацију која делује као да је настала у неком другом времену - топла, необична и пуна карактера. Наши ученици су приказани са посебним шармом, сваки на свој начин, као да их је неко претворио у јунаке једне мале приче.
Чланак о ученичкој представи
Кренули смо из Црвене Реке до Београда, на једно узбудљиво путовање аутобусом фирме ''Крстић'', било је комично и поучно.
Како смо путовали?
Пут кући!
Да будемо увек своји!
Зона ЗамфироваНаши ученици су са великим ентузијазмом припремили, одглумили и снимили представу насталу по оригиналном тексту инспирисаном делом „Зона Замфирова“. Учествовали су у свим фазама рада, од увежбавања текста и осмишљавања сцене до самог снимања, чиме су на занимљив и савремен начин оживели књижевно дело и показали колико учење може бити стваралачко и инспиративно.
Погледај и уживај
Цигани лете у небоИнспирисани мјузиклом ''Цигани лете у небо'', наши ученици су осмислили и извели представу засновану на сопственом, оригиналном тексту. Кроз заједнички рад учествовали су у свим корацима настанка представе, од креирања дијалога и сценских решења до глуме и снимања. На тај начин су на креативан и савремен начин оживели мотиве приче и показали колико позориште може бити простор маште, сарадње и стваралаштва.
Погледај и уживај
Балкан експрес Вођени атмосфером и мотивима из филма ''Балкан експрес'', ученици су припремили и извели представу насталу по сопственом, оригиналном тексту. Током рада су заједно осмишљавали ликове, дијалоге и сцене, а затим све преточили у глумачку игру и снимање представе. Кроз креативност, сарадњу и добру енергију успели су да дочарају дух приче и покажу како настава може постати занимљив простор стваралаштва и тимског рада.
Погледај и уживај
Ко то тамо пева Полазећи од идеје и атмосфере филма ''Ко то тамо пева'', ученици су направили своју верзију приче и преточили је у кратку позоришну представу. Самостално су обликовали текст, осмислили сцене и поделили улоге, а затим све заједно оживели кроз глуму и снимање. Кроз овај процес показали су маштовитост, сарадњу и способност да познату причу представе на нов и оригиналан начин.
Погледај и уживај
Коштана Ученици и наставници су припремили сценску изведбу инспирисану делом Коштана. Кроз заједнички рад пажљиво су бирали делове приче које ће представити. Током припрема показали су креативност, маштовитост и спремност на сарадњу, трудећи се да дочарају атмосферу и осећања ликова. Својим трудом и глумом успели су да оживе причу и створе занимљиву представу.
Погледај и уживај
ЦрвенкапаУченици су на креативан начин израдили ликове Црвенкапе и вука користећи лишће и природне материјале. Кроз драмски приступ оживели су познату бајку, уносећи машту и сопствену интерпретацију у причу. Заједничким радом развијали су сарадњу, изражајност и сценски наступ, показујући да се учење може повезати са игром и стваралаштвом.
Погледај и уживај
Позориште сенкиУченици су уз помоћ наставника осмислили текст, израдили реквизите и припремили сцену за позориште сенки. Кроз заједнички рад развијали су машту, креативност и тимски дух, пажљиво обликујући сваки детаљ представе. Своју идеју су успешно оживели кроз глуму и снимање, стварајући занимљиву и оригиналну представу позоришта сенки.
Погледај и уживај
Монтевидео, Бог те видео Ученици су, уз помоћ наставника, припремили и извели представу инспирисану филмом Монтевидео, Бог те видео. Заједнички су осмислили текст, поделили улоге и припремили сцену, трудећи се да дочарају дух времена и атмосферу приче. Током рада развијали су машту, креативност и осећај за тимски рад, пажљиво припремајући сваки део представе. Кроз глуму и снимање успешно су представили своју идеју и створили занимљиву и оригиналну ученичку представу.
Погледај и уживај
Радилили смо представе у школи, али радили смо и представе на даљину, тако је настала и луткарска представа ''Мали принц''.
Погледајте нашу луткарску представу
Чајанка са глумицом Јаном Миљковић
Уживали смо у дивној чајанки са глумицом Јаном. Било је пуно смеха, занимљивих прича и оне посебне топлине која се памти. Атмосфера је била чаробна, а разговори инспиративни. Кликни и прочитај текстове.
Албум нашег наставника - глумца аматера
Наставничко доба
Ђачко доба
Венецијанске маске
Венецијанске маске потичу из града Венеција и представљају важан део његове културе и традиције. Некада су се носиле током свечаности и карневала како би људи могли слободно да се забављају и сакрију свој идентитет. Данас су ове маске познате по свом раскошном изгледу, украшене бојама, перјем и златним детаљима. Оне и даље привлаче пажњу посетилаца и представљају симбол познатог Венецијанског карневала. И у нашој школи је одржан карневал са маскама које су израдили наши ученици.
Направили смо интерактивну мапу свих дечјих и луткарских позоришта у Србији. Кликни на означене тачке на мапи да сазнаш где се ова позоришта налазе. Истражи мапу и откриј све сцене које чекају на твоју посету!
Направили смо још једну мапу на којој су приказани сви позоришни фестивали за децу у Србији. Кликни на означене тачке на мапи да сазнаш о којим фестивалима је реч. Истражи мапу и откриј све фестивале који чекају на твоју посету!
Позоришни бонтон
Скини капу или качкет да не заклањаш поглед другима. Не користи телефон за сликање или снимање. Не коментариши галасно ако ти је нешто смешно или чудно. Ако касниш, сачекај паузу да уђеш у салу. Не наслањај ноге на седиште испред себе. Јакну и торбу држи уредно да не би сметале другима.
Дођи на време (најбоље 10 до 15 минута раније). Искључи или утишај телефон.
Не причај током представе.
Не једи и не шушкај кесама.
Не устај и не излази без потребе.
Седи мирно и не ометај друге.
Аплаудирај када се представа заврши.
Поштуј глумце и публику.
Шта би додали представи?
– Више сцена! – одговорили су једногласно.
Како су знали да се принцеза заљубила?
– Када заволиш некога и хоћеш да се венчаш!
А шта је бандит?
– Човек који је похлепан и жели све за себе! Један је чак рекао да је сличан другом ученику… Један дечак је рекао да би волео улогу мача јер воли мачеве. Кад смо му рекли да мора бити лик, променио је мишљење: – Добро, онда бих био краљ!
– Да ли би бранио ћерку од лошег бандита? – питали смо.
– Ударио бих га и шутнуо кроз прозор! – узвикнуо је одважно.
Закључак: наши најмлађи су закључили да је позориште забавно, узбудљиво и понекад смешно до суза!
Представа ''Кафина''
Данас смо посетили наше најмлађе ђаке да видимо шта мисле о позоришној представи коју су гледали у школи, а носи име Кафина. Осећали смо се као да смо у Кефалици. Смејали смо се и било нам је баш забавно.
– Мислите да је везано за кафу? – питали смо.
– Не, – рекао је један ученик, – тако се зове због принцезе у представи.
А шта је било најсмешније?
– Мрдао је гузом! – одмах су викнули.
Луткице су биле три: краљ, принцеза и бандит.
– Краљ је имао мач са дијамантом!
– Бандит је носио црно одело и повез преко ока!
– А принцеза је била у розе, лепа као у сну, али јој је хаљина била тврда као камен!
Најомиљенији лик је био краљ. Али краљ је био и добар и не баш добар… Бандит је полудео, а принцеза је скочила у бунар! – Да ли се принцеза удала на крају?
– Не, јер је бандит био лош и борио се са краљем.
Ученици из првих редова су учествовали у представи, и кажу да су луткице скакале по њиховим главама!
Представа „Златно јаје“ у извођењу Луткарског позоришта „Пепино“ донела је ученицима наше школе много радости и забаве. Кроз занимљиву причу, лепу музику и живописну игру лутака, ученици су са великим интересовањем пратили дешавања на сцени. Посебно их је одушевио начин на који су глумци оживели лутке и учинили да прича изгледа још стварније и занимљивије. Ова представа је ученицима пружила лепо искуство и подсетила их колико су машта и позориште важни и чаробни.
Наша мала Редакција
Ученици: Наталија Митић, Уна Игњатовић, Сара Поповић, Дуња Марковић, Хелена Бекировић, Емилија Тоскић, Лена Крстић, Анастасија Јовановић, Ангелина Спасић, Теодора Миљковић, Огњен Тричковић, Коста Миленковић, Страхиња Пенић, Димитрије Поповић, Вељко Ћирић, Илија Игњатовић, Лука Живковић Наставници - ментори: Јелена Живић, Јована Јоцић Јаначковић, Александра Ђорђевић, Марија Митић, Иван Цветковић
Хвала на пАЖЊИ!
Пратите нас на мрежама:
Представа ''Аналфабета'' у извођењу наставника ОШ ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река.
Ученик: Ко Вам је највећи узор?
Јана: Дефинитивно мој професор Пеле. Он је узор у сваком погледу, и глумачком и животном. Срећна сам што сам учила од њега. Ученик: Шта је теже, глумити себе или други карактер?
Јана: Узбудљиво је бити неко сасвим другачији, јер то приватно никада не бих била. Ученик: Како реагујете на критике?
Јана: Прихватам сваку критику и извлачим савет. Кроз студије сам научила да не бежим од њих, јер су ми важне за напредак. Ученик: Да ли сте икада одбили улогу?
Јана: Да, одбила сам улогу у добром комаду, јер сам осетила да није за мене. Прилику сам препустила неком ко би то боље изнео. Ученик: Највећа подршка?
Јана: Сви људи око мене. Та заједничка енергија ми је помогла да упишем жељени факултет и истрајем у глуми. Ученик: Улога коју прижељкујете?
Јана: За двадесет или тридесет година волела бих да одиграм улогу министарке.
Ученик: Трема пре наступа?
Јана: Трема долази из несигурности. Пошто се увек максимално припремим, имам само позитивно узбуђење и једва чекам сцену. Ученик: Глумачке пробе?
Јана: Интензивне су и трају цео дан. Уз дисциплину, концентрацију, кафу и мало сна, на крају све испадне како треба. Ученик: Савет за младе?
Јана: Будите истрајни и читајте што више. Читање гради унутрашњи свет и машту, што је за глумца неопходно. Ученик: Узор међу колегама?
Јана: Поново професор Пеле. Он је невероватан педагог. Између нас постоји огромно поверење, он је пре свега добар човек. Ученик: Шта Вас је привукло глуми?
Јана: Одувек сам волела сцену и центар пажње. Почело је са рецитовањем, а касније сам заволела саму суштину глуме.
Овако наше ученике - глумце види вештачка интелигенција.
Јован Аранђеловић Један од првих људи који је препознао значај Црвене Реке као насеља на међународном путу и железничкој прузи био је свештеник шпајске парохије Јован Аранђеловић, чије име данас носи црвеноречка основна школа. Најзаслужнији је за изградњу цркве и школе – темеља духовног и културног живота овог краја. Рођен је 1892. године у селу Вета. Основну школу завршио је у Доњој Студени, а гимназију у Нишу, где је био активан члан соколског друштва Легија части. Школовање у Призренској богословско-учитељској школи прекида када је избио Први балкански рат. Тада се придружује чети војводе Воје Танкосића и као комита учествује у бици на Мердару. После Балканских ратова служи као болничар добровољац, а затим ради као учитељ у селима Павлица и Дивљана. Учествује и у Првом светском рату, прелази Албанију са својом четом и стиже на острво Видо, где се стара о рањеницима. Потом учествује у пробоју Солунског фронта. По завршетку рата ради као учитељ у Вети и Топоници, а затим се жени и бива рукоположен за свештеника шпајске парохије. Подигао је и црквени дом 1936. године, који и данас служи као дом црвеноречких свештеника. После његове преране смрти 1949. године, сахрањен је у цркви коју је сам саградио. У знак захвалности, школа у Црвеној Реци на осамдесетогодишњицу свог постојања добија његово име – као трајни спомен на учитеља, свештеника, комиту и народног посланика Јована Аранђеловића.
Овако наше наставнике - глумце види вештачка интелигенција.
Представа „Ће одоцнимо“ је комична представа написана на призренско-тимочком дијалекту. Оригинални текст је написао наш наставник, а представа на духовит начин приказује свакодневне ситуације из живота. Кроз хумор и занимљиве дијалоге, публика може да види један ведар и духовит поглед на свет.
Посебну занимљивост представе чини то што поред дијалога садржи и поезију, која додатно обогаћује радњу и атмосферу. Комични елементи и јужњачки говор чине представу блиском публици и изазивају много смеха.
Ова представа показује како се кроз хумор и уметност могу приказати свакодневни живот и људске особине на занимљив и креативан начин.
Ема: Како сте почели да се бавите глумом?
Јана: Још код учитељице сам схватила да желим да се бавим глумом, али сам била трећи разред и нико ме није схватио озбиљно. Међутим, из године у годину се то мењало. Коста: Која Вам је прва улога?
Јана: Ја мислим да је то била представа „Ми чекамо бебу“, ако посматрамо аматерско позориште, а „Горња Аустрија“ ако посматрамо касније представе. Дуња: Шта највише волите у глуми?
Јана: Волим слободу изражавања и процес рада са колегама са којима сам радила. Дражи ми је процес рада на представи, него сама премијера. Хелена: Шта Вам је најтеже у овом послу?
Јана: Генерално, јако је битна емоција и да нешто осећаш, да ту емоцију пренесеш гледаоцу, а ја, као јако емотивна особа, могу лако да примим емоције сваког карактера који играм. Коста: Која Вам је била најтежа улога и зашто?
Јана: Најтеже улоге су ми биле „Титан Дроник“ и „Птици птица“.
Ема: Како се припремате за улогу?
Јана: Ја само слушам, и имам иза једне сцене цео тим људи. На мени је само то да будем сконцентрисана и да будем ту, да је мир, тишина и да нико не говори. Дуња: Ко Вас иснпирише као глумца?
Јана: Инспирише ме мој учитељ Пеле.
Коста: Да ли постоји улога која је изгледала лако, али је била пакао за снимање?
Јана: Све изгледа лако, а заправо је пакао за снимање.
Дуња: Да ли Вам се некада десило нешто смешно или незгодно на снимању?
Јана: Сад се поново у сећању враћам на тог мог колегу. Он јако воли да импровизује. Некако смо се уходали у снимању, имали смо пуно излаза и улаза, осам промена костима и он је волео да изађе скроз на другу страну од оне на коју треба и стављао ме је у јако непријатну ситуацију, јер је знао да ја не волим да импровизујем, а њему је било смешно. Хелена: Да ли сте кроз глуму научили нешто ново о себи што до сада нисте знали?
Јана: Открила сам да волим да разговарам са псхилогом како бих боље разумела карактер који глумим,јер је сваки лик различит.
Ученик: Зашто сте изабрали да глумите у овом драмском тексту?
Директор: Зато што се те године обележавао јубилеј посвећен нашем великом књижевнику, Браниславу Нушићу. Ученик: Шта Вам је било најзанимљивије док сте глумили?
Директор: Најзанимљивије је то што су учествовали и други радници у школи и то што сам ја био начелник. То ми је било посебно задовољство. Ученик: Шта је по Вама аналфабета?
Директор: Аналфабета није само неписмен човек, већ и онај који не разуме прочитано. Ученик: Да ли аналфабета има и данас?
Доректор: Да, наравно да има аналфабета и данас.
Ученик: Да ли можда знате неку аналфабету?
Директор: Наравно да знам, али не уживо, већ преко телефона!
Ученик: Како сте дошли до идеје да снимате?
Директор: Зато што је то дело било део наставног плана и програма за старије разреде, па смо одлучили да направимо представу. Ученик: Како сте дошли до идеје за костиме?
Директор: Гледали смо ко шта има код куће и тако смо се преоблачили.
Ученик: Да ли и данас живимо у Нушићевом свету?
Директор: Да, и даље живимо у Нушићевом свету. Али, добро би било да учимо из његових драма мало више. Ученик: Да ли постоји нека аналфабета на снимањима?
Директор: Да, постоји пуно аналфабета на снимању, поготово у неким квизовима.
Ученик: Како је публика реаговала?
Директор: Публика је била задовољна, јер овако нешто се први пут изводило у нашој школи.
Представа ''Ће одоцнимо'' у извођењу ученика ОШ ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река.
Зашто сте баш изабрали да одглумите овај драмски текст?
Идеја је настала након приредби, када је наставница Марија предложила да наставници изведу приредбу за ученике, конкретно Нушићеву „Аналфабету“.
Коју сте улогу глумили у драмском тексту „Аналфабета“?
Глумила сам писара Свету.
Да ли сте Ви сами изабрали Вашу улогу и зашто?
Да, сама сам је изабрала, јер је било изазовно и занимљиво глумити улогу мушкарца (писара Свету) као жена. Да ли „Аналфабета“ и дан - данас постоји?
Наравно. Нушићеви текстови су ванвременски и актуелни су у сваком времену, па тако и данас.
Ко Вам је смислио костиме?
Сами смо смишљали костиме. Користили смо личну грађанску гардеробу коју смо имали код куће или смо је позајмили.
Да ли Вам је било занимљиво да глумите у том драмском тексту?
Јесте, било је веома занимљиво, највише због играња мушке улоге и због забавне екипе која је радила на представи.
Колико Вам је времена требало да припремите „Аналфабету“?
Вежбали смо око три месеца, и то је био најзанимљивији део. Колико Вам је било времена потребно да спремите костиме? Мало времена, јер нисмо ништа шили нити куповали, већ смо користили постојећу грађанску одећу.
Да ли постоји нека анегдота са снимања?
Да. Сниматељ (братов друг) ме није препознао до краја снимања због бркова, шешира и мушког одела.
Да ли је било занимљиво публици гледати Вас како глумите?
Верујем да јесте, с обзиром на то да су у публици били ученици и колеге.
Ко је све био у публици?
У публици су били ученици (из Црвене Реке и Долца) и колеге које нису учествовале у представи.
Где сте глумили драмски текст „Аналфабета“?
Имали смо два извођења: у библиотеци у Црвеној Реци и у једној учионици у Долцу.
Како сте се осећали у тој улози мушкарца?
Одлично. Било је инспиративно, интересантно и пријало ми је.
Основна школа „Јован Аранђеловић“ у Црвеној Реци представља једну од најзначајнијих образовних установа на подручју општине Бела Паланка. Школа покрива готово трећину територије општине, смештене на западном ободу Пиротског округа, према граници са Нишавским округом. Захваљујући свом положају, школа је одувек имала важну улогу у образовању и културном животу овог краја. Историја школе сеже у 1926. годину, када је, захваљујући залагању тадашњег свештеника и учитеља Јована Аранђеловића, од Министарства просвете добијена дозвола за изградњу школе на државном земљишту. Тиме је постављен темељ организованог школства у Црвеној Реци и околним селима. Првобитно је школа радила као четвороразредна, са ограниченим бројем ученика и наставним особљем које је у тешким условима предано радило на описмењавању деце. Године 1955. школа је прерасла у осморазредну, чиме је знатно проширен обим наставе и унапређен квалитет образовања. Током наредних деценија школа је више пута обнављана и дограђивана, пратећи савремене потребе ученика и наставника. Данас школа, поред матичног објекта у Црвеној Реци, обухвата и истурена одељења у околним насељима – Долцу, Врандолу и Тамњаници. Иако су нека села временом опустела, школа наставља своју мисију образовања и очувања културног идентитета овог дела белопаланачке општине. Тим посвећених наставника и стручних сарадника труди се да ученицима обезбеди квалитетно образовање, подстицајно окружење и развојне могућности у складу са савременим образовним стандардима. Посебан акценат ставља се на неговање традиције, љубави према завичају и поштовање вредности које је још давно утемељио свештеник Јован Аранђеловић, по коме школа с поносом носи име.
Кренули смо једног јутра из Црвене Реке, ми наставници, ученици, мало узбуђења, мало сендвича у ранцу и много наде да ћемо по Србији пронаћи инспирацију за нове представе са оригиналним текстовима за такмичење Читалићи. Испред школе нас је чекао чувени аутобус фирме „Крстић“. План је био јасан: прва станица Врање. Али, као и у нашој ученичкој представи „Да одоцнимо“, било је мало драме већ на почетку. Наш возач је, из нама и географији непознатих разлога, скренуо негде код једне кривине и уместо у Врању, стигли смо право у Бабушницу. Срећом, баш на време да погледамо представу „Црвенкапа“. Ученици су одмах приметили да је вук био сумњиво добро расположен, али рекосмо: инспирација је инспирација. После тога кренули смо преко силних планина, кривина и уздаха возача који је сваких пет минута говорио: „Само да ово није слепа улица.“ Ипак, некако смо се докотрљали до Врања, где нас је чекала „Коштана“. Атмосфера, музика, југ Србије, ученици су већ почели да добијају идеје за нове сцене. Из Врања смо наставили у Лесковац, где смо гледали представу „Цигани лете у небо“. После толико путева и кривина, неки од нас су били сигурни да и наш аутобус покушава да полети. Следећа станица био је Ниш, где смо уживали у „Зони Замфировој“. Ту смо се мало и одморили, јер смо схватили да је наш аутобус, иако стар, ипак романтичнији од Манета. У Алексинцу, граду вољених Читалића, одгледали смо „Малог принца“. Ученици су после представе озбиљно расправљали да ли би лисица могла да стане у наш аутобус. Закључак је био: може, али само ако седи код возача. У Јагодини нас је дочекао „Монтевидео, Бог те видео“, па су неки ученици почели да маштају о фудбалу, док смо ми наставници више маштали о томе да аутобус стигне без нових кварова. Следећа станица био је Крагујевац, где смо гледали позориште сенки. Искрено, после толико километара и наш аутобус је бацао сенке које су изгледале као читава драма у три чина. До Београда, на Теразије, стигли смо једва због лоших мостова, још горих гума и возачевог вечитог питања: „Је л’ ово сигурно прави пут?“ Али смо ипак стигли на време да погледамо „Ко то тамо пева“. У том тренутку смо схватили да наш пут више личи на наставак тог филма него на школску екскурзију. На крају смо се упутили у Нови Сад, где нас је чекао „Балкан експрес“. Иако ми баш и нисмо експресно стигли, важно је да смо стигли. И што је најважније, нигде нисмо одоцнили. Када смо се на крају вратили у Црвену Реку, схватили смо две ствари: прво, инспирације имамо за бар десет нових представа и друго, ако поново путујемо, можда ипак да проверимо карту… а и возача. Аутобус „Крстић“ је, наравно, и даље спреман. Само нико не зна куда ће нас следећи пут одвести.
Школска сцена
geografijaonline
Created on November 7, 2025
Start designing with a free template
Discover more than 1500 professional designs like these:
View
Urban Illustrated Presentation
View
KPOP Presentation
View
Snow Presentation
View
Corporate Christmas Presentation
View
Historical Presentation
View
Scary Eighties Presentation
View
Memories Presentation
Explore all templates
Transcript
Читалићи 2026.
Школска Сцена
ОШ ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река
Традиција дуга 100 годинаОш ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река
О школи
O Јовану Аранђеловићу
АНАЛФАБЕТА
Погледај и уживај
Представа наших наставника
ГАЛЕРИЈА СЛИКА СА ПРЕДСТАВЕ
Питали смо вештачку интелигенцију како нас види и да нам направи једну фотографију са представе. Ево како је то испало. Она је нашу сцену претворила у уметничку илустрацију, задржавајући атмосферу и карактере ликова, али им је дала посебан, готово филмски изглед. Као да смо искорачили из старог кадра у свет уметности, где сваки детаљ, од израза лица до књига у позадини, прича своју причу.Резултат је занимљив спој стварности и маште, прошлости и модерне технологије.
Интервјуи са наставницима - глумцима
Ће Одоцнимо
Погледај и уживај
Представа наших ученика
ГАЛЕРИЈА СЛИКА СА ПРЕДСТАВЕ
Замолили смо вештачку интелигенцију да на свој начин прикаже наше ученике који учествују у школској представи. Резултат нас је пријатно изненадио. Уместо обичне фотографије, добили смо илустрацију која делује као да је настала у неком другом времену - топла, необична и пуна карактера. Наши ученици су приказани са посебним шармом, сваки на свој начин, као да их је неко претворио у јунаке једне мале приче.
Чланак о ученичкој представи
Кренули смо из Црвене Реке до Београда, на једно узбудљиво путовање аутобусом фирме ''Крстић'', било је комично и поучно.
Како смо путовали?
Пут кући!
Да будемо увек своји!
Зона ЗамфироваНаши ученици су са великим ентузијазмом припремили, одглумили и снимили представу насталу по оригиналном тексту инспирисаном делом „Зона Замфирова“. Учествовали су у свим фазама рада, од увежбавања текста и осмишљавања сцене до самог снимања, чиме су на занимљив и савремен начин оживели књижевно дело и показали колико учење може бити стваралачко и инспиративно.
Погледај и уживај
Цигани лете у небоИнспирисани мјузиклом ''Цигани лете у небо'', наши ученици су осмислили и извели представу засновану на сопственом, оригиналном тексту. Кроз заједнички рад учествовали су у свим корацима настанка представе, од креирања дијалога и сценских решења до глуме и снимања. На тај начин су на креативан и савремен начин оживели мотиве приче и показали колико позориште може бити простор маште, сарадње и стваралаштва.
Погледај и уживај
Балкан експрес Вођени атмосфером и мотивима из филма ''Балкан експрес'', ученици су припремили и извели представу насталу по сопственом, оригиналном тексту. Током рада су заједно осмишљавали ликове, дијалоге и сцене, а затим све преточили у глумачку игру и снимање представе. Кроз креативност, сарадњу и добру енергију успели су да дочарају дух приче и покажу како настава може постати занимљив простор стваралаштва и тимског рада.
Погледај и уживај
Ко то тамо пева Полазећи од идеје и атмосфере филма ''Ко то тамо пева'', ученици су направили своју верзију приче и преточили је у кратку позоришну представу. Самостално су обликовали текст, осмислили сцене и поделили улоге, а затим све заједно оживели кроз глуму и снимање. Кроз овај процес показали су маштовитост, сарадњу и способност да познату причу представе на нов и оригиналан начин.
Погледај и уживај
Коштана Ученици и наставници су припремили сценску изведбу инспирисану делом Коштана. Кроз заједнички рад пажљиво су бирали делове приче које ће представити. Током припрема показали су креативност, маштовитост и спремност на сарадњу, трудећи се да дочарају атмосферу и осећања ликова. Својим трудом и глумом успели су да оживе причу и створе занимљиву представу.
Погледај и уживај
ЦрвенкапаУченици су на креативан начин израдили ликове Црвенкапе и вука користећи лишће и природне материјале. Кроз драмски приступ оживели су познату бајку, уносећи машту и сопствену интерпретацију у причу. Заједничким радом развијали су сарадњу, изражајност и сценски наступ, показујући да се учење може повезати са игром и стваралаштвом.
Погледај и уживај
Позориште сенкиУченици су уз помоћ наставника осмислили текст, израдили реквизите и припремили сцену за позориште сенки. Кроз заједнички рад развијали су машту, креативност и тимски дух, пажљиво обликујући сваки детаљ представе. Своју идеју су успешно оживели кроз глуму и снимање, стварајући занимљиву и оригиналну представу позоришта сенки.
Погледај и уживај
Монтевидео, Бог те видео Ученици су, уз помоћ наставника, припремили и извели представу инспирисану филмом Монтевидео, Бог те видео. Заједнички су осмислили текст, поделили улоге и припремили сцену, трудећи се да дочарају дух времена и атмосферу приче. Током рада развијали су машту, креативност и осећај за тимски рад, пажљиво припремајући сваки део представе. Кроз глуму и снимање успешно су представили своју идеју и створили занимљиву и оригиналну ученичку представу.
Погледај и уживај
Радилили смо представе у школи, али радили смо и представе на даљину, тако је настала и луткарска представа ''Мали принц''.
Погледајте нашу луткарску представу
Чајанка са глумицом Јаном Миљковић
Уживали смо у дивној чајанки са глумицом Јаном. Било је пуно смеха, занимљивих прича и оне посебне топлине која се памти. Атмосфера је била чаробна, а разговори инспиративни. Кликни и прочитај текстове.
Албум нашег наставника - глумца аматера
Наставничко доба
Ђачко доба
Венецијанске маске
Венецијанске маске потичу из града Венеција и представљају важан део његове културе и традиције. Некада су се носиле током свечаности и карневала како би људи могли слободно да се забављају и сакрију свој идентитет. Данас су ове маске познате по свом раскошном изгледу, украшене бојама, перјем и златним детаљима. Оне и даље привлаче пажњу посетилаца и представљају симбол познатог Венецијанског карневала. И у нашој школи је одржан карневал са маскама које су израдили наши ученици.
Направили смо интерактивну мапу свих дечјих и луткарских позоришта у Србији. Кликни на означене тачке на мапи да сазнаш где се ова позоришта налазе. Истражи мапу и откриј све сцене које чекају на твоју посету!
Направили смо још једну мапу на којој су приказани сви позоришни фестивали за децу у Србији. Кликни на означене тачке на мапи да сазнаш о којим фестивалима је реч. Истражи мапу и откриј све фестивале који чекају на твоју посету!
Позоришни бонтон
Скини капу или качкет да не заклањаш поглед другима. Не користи телефон за сликање или снимање. Не коментариши галасно ако ти је нешто смешно или чудно. Ако касниш, сачекај паузу да уђеш у салу. Не наслањај ноге на седиште испред себе. Јакну и торбу држи уредно да не би сметале другима.
Дођи на време (најбоље 10 до 15 минута раније). Искључи или утишај телефон. Не причај током представе. Не једи и не шушкај кесама. Не устај и не излази без потребе. Седи мирно и не ометај друге. Аплаудирај када се представа заврши. Поштуј глумце и публику.
Шта би додали представи? – Више сцена! – одговорили су једногласно. Како су знали да се принцеза заљубила? – Када заволиш некога и хоћеш да се венчаш! А шта је бандит? – Човек који је похлепан и жели све за себе! Један је чак рекао да је сличан другом ученику… Један дечак је рекао да би волео улогу мача јер воли мачеве. Кад смо му рекли да мора бити лик, променио је мишљење: – Добро, онда бих био краљ! – Да ли би бранио ћерку од лошег бандита? – питали смо. – Ударио бих га и шутнуо кроз прозор! – узвикнуо је одважно. Закључак: наши најмлађи су закључили да је позориште забавно, узбудљиво и понекад смешно до суза!
Представа ''Кафина''
Данас смо посетили наше најмлађе ђаке да видимо шта мисле о позоришној представи коју су гледали у школи, а носи име Кафина. Осећали смо се као да смо у Кефалици. Смејали смо се и било нам је баш забавно. – Мислите да је везано за кафу? – питали смо. – Не, – рекао је један ученик, – тако се зове због принцезе у представи. А шта је било најсмешније? – Мрдао је гузом! – одмах су викнули. Луткице су биле три: краљ, принцеза и бандит. – Краљ је имао мач са дијамантом! – Бандит је носио црно одело и повез преко ока! – А принцеза је била у розе, лепа као у сну, али јој је хаљина била тврда као камен! Најомиљенији лик је био краљ. Али краљ је био и добар и не баш добар… Бандит је полудео, а принцеза је скочила у бунар! – Да ли се принцеза удала на крају? – Не, јер је бандит био лош и борио се са краљем. Ученици из првих редова су учествовали у представи, и кажу да су луткице скакале по њиховим главама!
Представа „Златно јаје“ у извођењу Луткарског позоришта „Пепино“ донела је ученицима наше школе много радости и забаве. Кроз занимљиву причу, лепу музику и живописну игру лутака, ученици су са великим интересовањем пратили дешавања на сцени. Посебно их је одушевио начин на који су глумци оживели лутке и учинили да прича изгледа још стварније и занимљивије. Ова представа је ученицима пружила лепо искуство и подсетила их колико су машта и позориште важни и чаробни.
Наша мала Редакција
Ученици: Наталија Митић, Уна Игњатовић, Сара Поповић, Дуња Марковић, Хелена Бекировић, Емилија Тоскић, Лена Крстић, Анастасија Јовановић, Ангелина Спасић, Теодора Миљковић, Огњен Тричковић, Коста Миленковић, Страхиња Пенић, Димитрије Поповић, Вељко Ћирић, Илија Игњатовић, Лука Живковић Наставници - ментори: Јелена Живић, Јована Јоцић Јаначковић, Александра Ђорђевић, Марија Митић, Иван Цветковић
Хвала на пАЖЊИ!
Пратите нас на мрежама:
Представа ''Аналфабета'' у извођењу наставника ОШ ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река.
Ученик: Ко Вам је највећи узор? Јана: Дефинитивно мој професор Пеле. Он је узор у сваком погледу, и глумачком и животном. Срећна сам што сам учила од њега. Ученик: Шта је теже, глумити себе или други карактер? Јана: Узбудљиво је бити неко сасвим другачији, јер то приватно никада не бих била. Ученик: Како реагујете на критике? Јана: Прихватам сваку критику и извлачим савет. Кроз студије сам научила да не бежим од њих, јер су ми важне за напредак. Ученик: Да ли сте икада одбили улогу? Јана: Да, одбила сам улогу у добром комаду, јер сам осетила да није за мене. Прилику сам препустила неком ко би то боље изнео. Ученик: Највећа подршка? Јана: Сви људи око мене. Та заједничка енергија ми је помогла да упишем жељени факултет и истрајем у глуми. Ученик: Улога коју прижељкујете? Јана: За двадесет или тридесет година волела бих да одиграм улогу министарке. Ученик: Трема пре наступа? Јана: Трема долази из несигурности. Пошто се увек максимално припремим, имам само позитивно узбуђење и једва чекам сцену. Ученик: Глумачке пробе? Јана: Интензивне су и трају цео дан. Уз дисциплину, концентрацију, кафу и мало сна, на крају све испадне како треба. Ученик: Савет за младе? Јана: Будите истрајни и читајте што више. Читање гради унутрашњи свет и машту, што је за глумца неопходно. Ученик: Узор међу колегама? Јана: Поново професор Пеле. Он је невероватан педагог. Између нас постоји огромно поверење, он је пре свега добар човек. Ученик: Шта Вас је привукло глуми? Јана: Одувек сам волела сцену и центар пажње. Почело је са рецитовањем, а касније сам заволела саму суштину глуме.
Овако наше ученике - глумце види вештачка интелигенција.
Јован Аранђеловић Један од првих људи који је препознао значај Црвене Реке као насеља на међународном путу и железничкој прузи био је свештеник шпајске парохије Јован Аранђеловић, чије име данас носи црвеноречка основна школа. Најзаслужнији је за изградњу цркве и школе – темеља духовног и културног живота овог краја. Рођен је 1892. године у селу Вета. Основну школу завршио је у Доњој Студени, а гимназију у Нишу, где је био активан члан соколског друштва Легија части. Школовање у Призренској богословско-учитељској школи прекида када је избио Први балкански рат. Тада се придружује чети војводе Воје Танкосића и као комита учествује у бици на Мердару. После Балканских ратова служи као болничар добровољац, а затим ради као учитељ у селима Павлица и Дивљана. Учествује и у Првом светском рату, прелази Албанију са својом четом и стиже на острво Видо, где се стара о рањеницима. Потом учествује у пробоју Солунског фронта. По завршетку рата ради као учитељ у Вети и Топоници, а затим се жени и бива рукоположен за свештеника шпајске парохије. Подигао је и црквени дом 1936. године, који и данас служи као дом црвеноречких свештеника. После његове преране смрти 1949. године, сахрањен је у цркви коју је сам саградио. У знак захвалности, школа у Црвеној Реци на осамдесетогодишњицу свог постојања добија његово име – као трајни спомен на учитеља, свештеника, комиту и народног посланика Јована Аранђеловића.
Овако наше наставнике - глумце види вештачка интелигенција.
Представа „Ће одоцнимо“ је комична представа написана на призренско-тимочком дијалекту. Оригинални текст је написао наш наставник, а представа на духовит начин приказује свакодневне ситуације из живота. Кроз хумор и занимљиве дијалоге, публика може да види један ведар и духовит поглед на свет. Посебну занимљивост представе чини то што поред дијалога садржи и поезију, која додатно обогаћује радњу и атмосферу. Комични елементи и јужњачки говор чине представу блиском публици и изазивају много смеха. Ова представа показује како се кроз хумор и уметност могу приказати свакодневни живот и људске особине на занимљив и креативан начин.
Ема: Како сте почели да се бавите глумом? Јана: Још код учитељице сам схватила да желим да се бавим глумом, али сам била трећи разред и нико ме није схватио озбиљно. Међутим, из године у годину се то мењало. Коста: Која Вам је прва улога? Јана: Ја мислим да је то била представа „Ми чекамо бебу“, ако посматрамо аматерско позориште, а „Горња Аустрија“ ако посматрамо касније представе. Дуња: Шта највише волите у глуми? Јана: Волим слободу изражавања и процес рада са колегама са којима сам радила. Дражи ми је процес рада на представи, него сама премијера. Хелена: Шта Вам је најтеже у овом послу? Јана: Генерално, јако је битна емоција и да нешто осећаш, да ту емоцију пренесеш гледаоцу, а ја, као јако емотивна особа, могу лако да примим емоције сваког карактера који играм. Коста: Која Вам је била најтежа улога и зашто? Јана: Најтеже улоге су ми биле „Титан Дроник“ и „Птици птица“. Ема: Како се припремате за улогу? Јана: Ја само слушам, и имам иза једне сцене цео тим људи. На мени је само то да будем сконцентрисана и да будем ту, да је мир, тишина и да нико не говори. Дуња: Ко Вас иснпирише као глумца? Јана: Инспирише ме мој учитељ Пеле. Коста: Да ли постоји улога која је изгледала лако, али је била пакао за снимање? Јана: Све изгледа лако, а заправо је пакао за снимање. Дуња: Да ли Вам се некада десило нешто смешно или незгодно на снимању? Јана: Сад се поново у сећању враћам на тог мог колегу. Он јако воли да импровизује. Некако смо се уходали у снимању, имали смо пуно излаза и улаза, осам промена костима и он је волео да изађе скроз на другу страну од оне на коју треба и стављао ме је у јако непријатну ситуацију, јер је знао да ја не волим да импровизујем, а њему је било смешно. Хелена: Да ли сте кроз глуму научили нешто ново о себи што до сада нисте знали? Јана: Открила сам да волим да разговарам са псхилогом како бих боље разумела карактер који глумим,јер је сваки лик различит.
Ученик: Зашто сте изабрали да глумите у овом драмском тексту? Директор: Зато што се те године обележавао јубилеј посвећен нашем великом књижевнику, Браниславу Нушићу. Ученик: Шта Вам је било најзанимљивије док сте глумили? Директор: Најзанимљивије је то што су учествовали и други радници у школи и то што сам ја био начелник. То ми је било посебно задовољство. Ученик: Шта је по Вама аналфабета? Директор: Аналфабета није само неписмен човек, већ и онај који не разуме прочитано. Ученик: Да ли аналфабета има и данас? Доректор: Да, наравно да има аналфабета и данас. Ученик: Да ли можда знате неку аналфабету? Директор: Наравно да знам, али не уживо, већ преко телефона! Ученик: Како сте дошли до идеје да снимате? Директор: Зато што је то дело било део наставног плана и програма за старије разреде, па смо одлучили да направимо представу. Ученик: Како сте дошли до идеје за костиме? Директор: Гледали смо ко шта има код куће и тако смо се преоблачили. Ученик: Да ли и данас живимо у Нушићевом свету? Директор: Да, и даље живимо у Нушићевом свету. Али, добро би било да учимо из његових драма мало више. Ученик: Да ли постоји нека аналфабета на снимањима? Директор: Да, постоји пуно аналфабета на снимању, поготово у неким квизовима. Ученик: Како је публика реаговала? Директор: Публика је била задовољна, јер овако нешто се први пут изводило у нашој школи.
Представа ''Ће одоцнимо'' у извођењу ученика ОШ ''Јован Аранђеловић'' Црвена Река.
Зашто сте баш изабрали да одглумите овај драмски текст? Идеја је настала након приредби, када је наставница Марија предложила да наставници изведу приредбу за ученике, конкретно Нушићеву „Аналфабету“. Коју сте улогу глумили у драмском тексту „Аналфабета“? Глумила сам писара Свету. Да ли сте Ви сами изабрали Вашу улогу и зашто? Да, сама сам је изабрала, јер је било изазовно и занимљиво глумити улогу мушкарца (писара Свету) као жена. Да ли „Аналфабета“ и дан - данас постоји? Наравно. Нушићеви текстови су ванвременски и актуелни су у сваком времену, па тако и данас. Ко Вам је смислио костиме? Сами смо смишљали костиме. Користили смо личну грађанску гардеробу коју смо имали код куће или смо је позајмили. Да ли Вам је било занимљиво да глумите у том драмском тексту? Јесте, било је веома занимљиво, највише због играња мушке улоге и због забавне екипе која је радила на представи. Колико Вам је времена требало да припремите „Аналфабету“? Вежбали смо око три месеца, и то је био најзанимљивији део. Колико Вам је било времена потребно да спремите костиме? Мало времена, јер нисмо ништа шили нити куповали, већ смо користили постојећу грађанску одећу. Да ли постоји нека анегдота са снимања? Да. Сниматељ (братов друг) ме није препознао до краја снимања због бркова, шешира и мушког одела. Да ли је било занимљиво публици гледати Вас како глумите? Верујем да јесте, с обзиром на то да су у публици били ученици и колеге. Ко је све био у публици? У публици су били ученици (из Црвене Реке и Долца) и колеге које нису учествовале у представи. Где сте глумили драмски текст „Аналфабета“? Имали смо два извођења: у библиотеци у Црвеној Реци и у једној учионици у Долцу. Како сте се осећали у тој улози мушкарца? Одлично. Било је инспиративно, интересантно и пријало ми је.
Основна школа „Јован Аранђеловић“ у Црвеној Реци представља једну од најзначајнијих образовних установа на подручју општине Бела Паланка. Школа покрива готово трећину територије општине, смештене на западном ободу Пиротског округа, према граници са Нишавским округом. Захваљујући свом положају, школа је одувек имала важну улогу у образовању и културном животу овог краја. Историја школе сеже у 1926. годину, када је, захваљујући залагању тадашњег свештеника и учитеља Јована Аранђеловића, од Министарства просвете добијена дозвола за изградњу школе на државном земљишту. Тиме је постављен темељ организованог школства у Црвеној Реци и околним селима. Првобитно је школа радила као четвороразредна, са ограниченим бројем ученика и наставним особљем које је у тешким условима предано радило на описмењавању деце. Године 1955. школа је прерасла у осморазредну, чиме је знатно проширен обим наставе и унапређен квалитет образовања. Током наредних деценија школа је више пута обнављана и дограђивана, пратећи савремене потребе ученика и наставника. Данас школа, поред матичног објекта у Црвеној Реци, обухвата и истурена одељења у околним насељима – Долцу, Врандолу и Тамњаници. Иако су нека села временом опустела, школа наставља своју мисију образовања и очувања културног идентитета овог дела белопаланачке општине. Тим посвећених наставника и стручних сарадника труди се да ученицима обезбеди квалитетно образовање, подстицајно окружење и развојне могућности у складу са савременим образовним стандардима. Посебан акценат ставља се на неговање традиције, љубави према завичају и поштовање вредности које је још давно утемељио свештеник Јован Аранђеловић, по коме школа с поносом носи име.
Кренули смо једног јутра из Црвене Реке, ми наставници, ученици, мало узбуђења, мало сендвича у ранцу и много наде да ћемо по Србији пронаћи инспирацију за нове представе са оригиналним текстовима за такмичење Читалићи. Испред школе нас је чекао чувени аутобус фирме „Крстић“. План је био јасан: прва станица Врање. Али, као и у нашој ученичкој представи „Да одоцнимо“, било је мало драме већ на почетку. Наш возач је, из нама и географији непознатих разлога, скренуо негде код једне кривине и уместо у Врању, стигли смо право у Бабушницу. Срећом, баш на време да погледамо представу „Црвенкапа“. Ученици су одмах приметили да је вук био сумњиво добро расположен, али рекосмо: инспирација је инспирација. После тога кренули смо преко силних планина, кривина и уздаха возача који је сваких пет минута говорио: „Само да ово није слепа улица.“ Ипак, некако смо се докотрљали до Врања, где нас је чекала „Коштана“. Атмосфера, музика, југ Србије, ученици су већ почели да добијају идеје за нове сцене. Из Врања смо наставили у Лесковац, где смо гледали представу „Цигани лете у небо“. После толико путева и кривина, неки од нас су били сигурни да и наш аутобус покушава да полети. Следећа станица био је Ниш, где смо уживали у „Зони Замфировој“. Ту смо се мало и одморили, јер смо схватили да је наш аутобус, иако стар, ипак романтичнији од Манета. У Алексинцу, граду вољених Читалића, одгледали смо „Малог принца“. Ученици су после представе озбиљно расправљали да ли би лисица могла да стане у наш аутобус. Закључак је био: може, али само ако седи код возача. У Јагодини нас је дочекао „Монтевидео, Бог те видео“, па су неки ученици почели да маштају о фудбалу, док смо ми наставници више маштали о томе да аутобус стигне без нових кварова. Следећа станица био је Крагујевац, где смо гледали позориште сенки. Искрено, после толико километара и наш аутобус је бацао сенке које су изгледале као читава драма у три чина. До Београда, на Теразије, стигли смо једва због лоших мостова, још горих гума и возачевог вечитог питања: „Је л’ ово сигурно прави пут?“ Али смо ипак стигли на време да погледамо „Ко то тамо пева“. У том тренутку смо схватили да наш пут више личи на наставак тог филма него на школску екскурзију. На крају смо се упутили у Нови Сад, где нас је чекао „Балкан експрес“. Иако ми баш и нисмо експресно стигли, важно је да смо стигли. И што је најважније, нигде нисмо одоцнили. Када смо се на крају вратили у Црвену Реку, схватили смо две ствари: прво, инспирације имамо за бар десет нових представа и друго, ако поново путујемо, можда ипак да проверимо карту… а и возача. Аутобус „Крстић“ је, наравно, и даље спреман. Само нико не зна куда ће нас следећи пут одвести.