Улице Београда назване по личностима и догађајима из средњег века

Са часова историје...

истраживачки радови ученика 6. разреда

History

O1

Start

Улице Београда назване по личностима и догађајима из средњег века

Вук Антонић 6/3

теодора миловановић 6/2

Увод

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Има мноштво тунела и скровишта испод своје површине, наслеђе старо хиљаду година. Због завидног географског положаја на ушћу двеју река и раскрсници трговачких путева између истока и запада, кроз историју много пута нападан и потпуно разорен и после свега поново изграђен. Београд је град који се може похвалити великим бројем улица, неке од њих су старе и по неколико векова, а свака од њих крије неку своју причу. У свакој земљи, у сваком граду, постоје улице које су добиле име по знаменитим личностима које су на разне начине задужиле своју земљу. У Београду, као и у нашој земљи, постоји много улица које су добиле називе по значајним историјским личностима и догађајима из средњег века.

Скендербегова улица

Улица мајке Јевросиме

Улица царице Милице

Југ Богданова улица

Улица Марка Краљевића

Косанчићев венац

Обилићев венац

Владетина улица

Улица Твртка Великог

Улица цара Лазара

Улица деспота Оливера

Улица цара Душана

Дечанска улица

Грачаничка улица

Улица краља Милутина

Улица Јелене Анжујске

Улица краља Уроша

Захумска улица

Немањина улица

Хиландарска улица

Улица Светог Саве

Булевар деспота Стефана Лазаревића

Садржај

повратак на Садржај

Народна банка Србије

бројне зграде државне управе, Влада Републике Србије...

градски паркови Мањеж, Гаврила Принципа...

У улици се налазе...

Немањина улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

немањина улица

Wikipedia

Beograd.rs

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

Стефана Немању

Упознајте...

Литература:

Сташа Костић 6/3

Завршетком Железничке станице, 1884. Немањина улица постаје једна од главних градских саобраћајница. Име је добила 1896. Улица се протеже на потезу од трга Славија, до Савског трга и Железничке станице Београд, дужине је 1000 m. Стефан Немања (око 1113 — 13. фебруар 1199 или 1200) био је српски велики жупан (1166—1196), који се борио за политичку самосталност у односу на Византију и уједињење српских земаља (Рашка, Дукља, Травунија, Хумска земља , Неретванска крајина) у јединствену државу. Био је родоначелник српске владарске династије Немањића, која се одржала на власти све до 1371. године. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом I Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Стефан Немања је био четврти и најмлађи син српског властелина Завиде. Имао је три сина: Вукана, Стефана и Растка, тј. Саву. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данaс налазе. Оснивач је династије Немањића. Управљао областима око Топлице, доње долине Ибра, Расине, Реке и Дубочице. После смрти цара Манојла Комнина (владао 1143-1180), напао је Византију заједно са Мађарима. Наставио је да ратује сам и проширује своју државу. Србији прикључује Зету, Требиње, Захумље и Метохију. Када се Византија ослободила притиска крсташа, напада Немању и приморава га да јој врати све освојене земље преко Мораве. Немања је успео да сачува самосталност Србије.У јачању власти ослањао се на цркву, којој, заузврат, даје повластице, поклоне и велике поседе. Подигао је више цркава и манастира, а 1196. одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Немањића. Као Симеон закалуђерио се у манастиру Студеница и отишао на Свету Гору. Тамо је, заједно са сином Савом, подигао манастир Хиландар, који ће убрзо постати духовно средиште Срба.

Стефан Немања

повратак на Садржај

Трговачка школа

Радио Београд

некадашње куће угледних писаца, лекара, занатлија...

У улици се налазе...

Хиландарска улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

хиландарска улица

Wikipedia

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

манастир Хиландар

Упознајте...

Литература:

Јована Анџић 6/3

Хиландарска улица се налази у Старом граду у Београду. Простире се од Трга Политике и Цетињске улице до Палмотићеве улице. То је прилично проходна улица дуга 350 m, некада улица лекара и писаца. Хиландарска улица је добила своје име 1872. године. Хиландар, српски је православни мушки манастир државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир је саграђен захваљујући Светом Сави, који је постао монах на планини Атос 1191. године. Налази се у северном делу Свете горе, на полуострву Атосу, у северној Грчкој. Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га Стефан Немања и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у 16. веку, а српски патријарси из Пећи у 17. веку. Манастир је изграђен на рушевинама ранијег византијског манастира Хеландариона, који је основан почетком 11. века.

Манастир Хиландар

Народна библиотека Србије

Храм Светог Саве

На броју 19 у овој улици је живео песник Стеван Раичковић

У непосредној близини улици се налазе...

Улица Светог Саве

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица светог саве

Wikipedia

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

Светог Саву

Упознајте...

Литература:

Искра Ристић 6/1

Улица Светог Саве се налази на београдској општини Врачар. Почиње код Крушедолске улице а завршава се на Тргу Славија. Раније се звала Авалска улица. Садашње име добила је 1896. године по Светом Сави (Растку Немањићу), првом српском архиепископу, књижевнику, великом задужбинару и добротвору српског народа. Свети Сава је рођен као Растко Немањић око 1174. године и најмлађи је син великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане. Кад је имао око 20 година отишао је на Свету Гору, један од најзначајних центара православног монаштва. Ту је постао монах. Толико је заволео веру да је напутио положај принца. Ту остаје неколико наредних година. 1196. године у манастиру му се придружио отац. Заједно су обновили запуштени манастир Хиландар. Сава се борио за самосталност српске православне цркве. У договору са Стефаном отишао је у Никеју код васељенског патријара Манојла и од њега је добио чин архиепископа Српска црква је постала аутокефална. Жича је одређена за средиште нове српске архиепископије. Око 1221. одржан је велики сабор у манастиру Жича у ком је Сава крунисао свог брата Стефана Немањића папином круном и поставио га за краља, па је Рашка постала краљевина. Почетком 1236. године стигао је у Бугарску. Умро је у Великом Трнову, бугарској престоници. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак краљ Владислав 1237. године.

Свети Сава

повратак на Садржај

Вуков споменик

Парк Ћирила и Методија

Установа културе "Вук Караџић"

У непосредној близини улици се налазе...

Захумска улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

захумска улица

011info.com

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

везу између Захумља и Мирослављевог јеванђеља

Упознајте...

Литература:

Јована Андрејић 6/3

Захумље или Хум, односно Хумска земља је назив за српску средњовековну област и државу која је обухватала знатне делове горње Далмације, приближно од реке Неретве до града Дубровника. Захумље је дато Мирославу, који се као кнез Захумља (1168—1171), оженио се са сестром бана Кулина. Желећи да својој задужбини Цркви Светог Петра и Павла поред Бијелог поља учини посебан дар, Мирослав важан посао поверава врсним захумским преписивачима, који израђују јеванђеље на старословенском језику, Богато украшен са 296 минијатуре на 362 стране, овај кодекс је писан на најфинијем белом пергаменту. Поред тога што је ово први и једини сачувани примерак захумске преписивачке школе, илуминације (украсне минијатуре, иницијали и заставице) сврставају Мирослављево јеванђеље у ред најлепших српских средњовековних књижевних дела. Датирање порекла Јеванђеља везује се за управника Народне библиотеке Србије, Стојана Новаковића. После посете Александра Обреновића, 1896. године Хиландару, младом краљу поклоњено је Мирослављево јеванђеље, а он га са собом под будном пратњом враћа у Београд. Са Јеванђељем се Србија сусреће поново у освит Великог рата, када краљевски библиотекар, пакујући за евакуацију драгоцености из трезора у Београду у Крушевац, међу личном документацијом краља Петра проналази и Мирослављево јеванђеље. Упаковано у сандук од дасака, књига је прешла читав пут од Београда, преко Крушевца, Ниша, Краљева, Рашке, Пећи, Скадра пролазећи Албанску голготу српских војника. Остатак рата провело је на Крфу, а са победничком војском се враћа у Београд 1918. године. У сам освит Другог светског рата, из непознатих разлога, Двор је 1940. године предао Јеванђеље на чување Народној банци, која га почетком рата премешта у Ужице. Одатле је пренето у манастир Рача. По ослобођењу, Јеванђеље је поверено на старање Народном музеју, где наредне деценије проводи под инвентарским бројем 1536. Неадекватни услови чувања значајно су утицали на деградацију стања овог документа. После 1966. године склоњено је у фундус Народног музеја. Данас се Мирослављево јеванђеље налази у посебној комори у Народном музеју и излаже тек 10 дана годишње.

Захумље и Мирослављево јеванђеље

повратак на Садржај

краљ Михаило Зетски

краљ Радослав

севастократор Бранко

У околини су улице назване и по другим важним личностима средњег века ...

Улица краља Уроша

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица краља уроша

“Wikipedia, “Стефан Урош I.” Х Е Р О Д О Т

“Kralj Stefan Uroš I.” Dinastija Nemanjić

Filipadmin. “Долина Јоргована - Доказ Љубави.” Студеница Инфо

Аутор:

краља Уроша

Упознајте...

Литература:

Александар Бјеговић 6/2

Стефан Урош I Немањић, познатији као Урош Велики, био је српски краљ од 1241. (1242) до 1276. године. Стефан Урош I је син Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло, унуке млетачког дужда Енрика Дандола. Владавина краља Уроша I се сматра за доба процвата Србије. За разлику од своје браће који су ослонац политике налазили у моћним државама својих тастова, краљ Урош I је водио самосталну политику. То му је омогућило проширење државе на југ и север. У доба Уроша I започела је експлоатација рудника у Србији што је довело до економског напретка и развоја занатства и трговине. Економски развој је подстакао развој српске културе и опште благостање. Долина јоргована представља митско место у долини реке Ибар. Према легенди, краљ Стефан Урош I је, половином 13. века, дуж неприступачне долине Ибра засадио плаве јорговане у знак љубави према својој будућој супрузи француској племкињи Јелени Анжујској. Желео је да је ово место подсећа на родну Провансу. Јелена је допринела значајно културном успону средњовековне српске државе. Оставила је значајан траг у просветитељству, јер је њен дом био и училиште, али и прва библиотека-такозвано књигохранилиште. Њеном заслугом су неке значајне књиге преписиване за потребе манастира. Звали су је првом српском учитељицом, јер је у свом дому окупљала сиромашне девојке из тог краја и подучавала их разним пословима. Црква ју је после смрти канонизовала као светицу. У браку са Урошем I Јелена је родила два сина, Драгутина и Милутина. Краљ Урош I је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.

Краљ Урош

повратак на Садржај

у Београду су и улице Јелениног супруга и синова

Уметничка галерија

парк на Савском венцу

У Београду се по њој називају ...

Улица Јелене Анжујске

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица јелене анжујске

Wikipedia

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

Јелену Анжујску

Упознајте...

Литература:

Ива Коњевић 6/4

О животу Јелене Анжујске, након више од седам векова њене смрти, можемо читати заxваљујући свим записима из тог времена који су и до данас сачувани. Само три године након њене смрти, 1317. године, архиепископ Данило Други написао је њену биографију „Житије краљице Јелене” које је од заборава сачувало име Јелене Анжујске. Битно је рећи да је она једина жена српског средњег века којој је посвећено житије. Право име јој је Јелена Анђелина. Јелена Анжујска била је супруга српског краља Стефана Уроша, краљица и мајка краљева Драгутина и Милутина. Презиме Анжујска, које је, последица је погрешног превода имена Анђелина, које је понела по византијској владарској породици Анђела. Према речима архиепископа Данила, била је француског порекла, иако јој је отац био племић мађарског порекла, Јован Анђел војвода Срема. Не зна се тачан датум, чак ни година, њеног рођења, али се сматра да је роћена 1236. године. Веома је важно да знамо да је Јелена Анжујска била жена краља Уроша. Легенда каже да је краљ Урош Немањић желео на посебан начин да дочека своју будућу супругу, па је наредио да се пре њеног доласка, дуж долине Ибра, посади прелепо цветно дрвеће како би је предео подсећао на њену родни крај. Долина јоргована и њени цветови вековима означавају љубав и поштовање које је народ гајио према Јелени Анжујској, чувеној по својој мудрости и образовању. Ступањем у брак са српским владарем, краљица Јелена је примила православље, мада се није одрекла ни католичанства. Била је образована, оцењивана као најпросвећенија личност тог доба, а говорила је и неколико језика. Организовала је преписивања књига на свом двору, које је касније поклањала, а сиромашне девојке је подучавала, описмењавала и уз мираз удавала. Људи су је поштовали, а Јелена је током мужевљеве владавине предузимала кораке који су се чак противили и вољи српског краља. Краљ Урош је у више наврата водио ратове против Дубровачке републике. Није се слагала ни са свим потезима својих синова, па тако није подржала ни Драгутина када је збацио оца са власти. Замонашила се 1280. године у цркви Светог Николе у Скадру. Архиепископ Данило је записао да је одмах примила највиши монашки чин – „велику схимну”, али није узела ново име, што је било неуобичајено. Доживела је дубоку старост иако озбиљно болесна, а умрла је 8. фебруара 1314. године у свом дворцу Брњаци. Сахрањена је у манастиру Градац, према сопственој жељи, а сахрани нису присуствовали само духовни и световни великодостојници, већ и бројни обични грађани којима је за живота помогла.

Краљица Јелена Анжујска

повратак на Садржај

Дом браће Крстић (кр. 19. века) - споменик културе

Кућа Јосифа Шојата (1926) - споменик културе

Државна хемијска лабораторија чија зграда је културно добро

Државна хемијска лабораторија чија зграда - културно добро

У непосредној близини улици се налазе...

Улица краља Милутина

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица краља милутина

Zarković, B. V. Urbane prilike u centralnim i južnim delovima Srbije u doba kralja Milutina

Михаило Динић, Област краља Драгутина после Дежева, Српске земље у средњем веку

Милош Благојевић, Србија у доба Немањића

Аутор:

краља Милутина

Упознајте...

Литература:

Зана Калач 6/4

Улица краља Милутина је улица на Врачару, у Београду. Простире се од Крунске улице до Пастерове улице. Улица је добила назив по српском краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићу. Стефан Урош II Милутин Немањић (рођен око 1253, умро у Неродимљу 1321) је био краљ Србије (1282—1321) и један од најмоћнијих и најсуровијих српских владара у средњем веку (1). Био је млађи син краља Уроша, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског. Милутин је током своје владавине извршио неколико значајних промена које су утицале на даљи развој српске државе. После великог броја српских владара који су се упорно држали простора између Ибра и Лима и старог државног средишта у Расу, Милутин је, након више од једног века, центар државе пренео на равнице Косова и Метохије. Опредељеност краља Милутина за област данашњег Косова и Метохије види се из његових задужбина (2): Грачаницу, Богородицу Љевишку у Призрену, Бањску (манастир где је био првобитно сахрањен). Под његовом влашћу се тада нашао и „град славни“ Скопље. Током његове четрдесетогодишње владавине, Србија је отпочела интензивно ширење ка југу на рачун Византије, чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Македоније. Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима. Током Милутинове владавине краљевина Србија је од неразвијене монархије прерасла у најјачу силу на Балканском полуострву. Развој рударства за време његове владавине омогућило му је убирање много већих средстава од производње руде а најзначајнија рударска насеља тог доба су била Брсково, Ново Брдо и Рудник. Захваљујући том значајном повећању његових прихода, он је био у стању да држи јаку најамничку војску и да се на њу ослони. 1 Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989, 106; Михаило Динић, Област краља Драгутина после Дежева, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 144-145. 2 Зарковић, Б. В. (2021). Урбане прилике у централним и јужним деловима Србије у доба краља Милутина. Баштина, 55, 355-374. хттпс://дои.орг/10.5937/бастина31-34615

Краљ Милутин

повратак на Садржај

стара кућа на Варош капији (кр. 18. века) - споменик културе

Хотел „Старо здање” (1843), срушен 1938, данас је ту стамбена зграда

Државна хемијска лабораторија чија зграда је културно добро

Кућа Милана А. Павловића (1912), касније Џокеј клуб - културно добро

У непосредној близини улици се налазе...

Грачаничка улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

грачаничка улица

Wikipedia

Историја српског народа, Владимир Ћоровић

Историја српског народа (група аутора)

Аутор:

Грачаницу

Упознајте...

Литература:

Петар Анђелковић 6/4

Грачаничка улица се налази у центру града, делом је у пешачкој зони, занимиљиво је да се наставља на улицу Царице Милице, а паралелна је са улицом Цара Лазара. Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Како градња храма није била условљена старијим темељима то је довело до сасвим особеног решења за које се праве паралеле не могу наћи у старијем и савременом како српском тако и византијском градитељству. Овде је средишњи куполни део са олтарским простором био са три стране уоквирен бродовима, над чијим су се завршецима дизале четири мање куполе. На југу, наспрам представе раја, по први пут се у српском средњовековном сликарству јавља Лоза Немањића у виду породичног стабла по угледу на Лозу Јесејеву. Из текста Милутинове хрисовуље издате пред крај његовог живота, на јесен 1321. године, сазнаје се име липљанског епископа који се највероватније старао око подизања и осликавања храма, епископ Игњатије, те да је црква била посвећена Благовештењу. Спољна припрата је саграђена у крајем 14. века у време кнеза Лазара. Манастир Грачаница је један од најлепших споменика српске средњевековне уметности. Грачаница, заједно са црквом Богородице Љевишке у Призрену и манастирима Пећком Патријаршијом, Дечанима је на листи Светске културне баштине УНЕСКО.

Манастир Грачаница

повратак на Садржај

Теразијски тунел

Музичка школа „Мокрањац“, најстарија музичка школа у Србији, основана је 1899. године

Државна хемијска лабораторија чија зграда је културно добро

Средином 19. века су ту биле приземне куће занатлија, као и Теразијска основна школа

У непосредној близини улици се налазе...

Дечанска улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

дечанска улица

Wikipedia, https://hramsvetogsave.rs

https://www.decani.org/rs

https://www.zaduzbine-nemanjica.rs

Аутор:

Дечане

Упознајте...

Литература:

Сара Петровић 6/2

Улица Дечанска је једна од важнијих саобраћајница у Београду . Припада општини Стари град. Настала је 1872, a 1896, први пут добија свој садашњи назив по Дечанима, граду на западу Косова и Метохије и манастиру Високи Дечани. Манастир је подигао Стефан Урош III Дечански и имао је испоснице у атару села Белаје, од манастира уз леву обалу Дечанске Бистрице. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Дечанска црква изазива дивљење снагом и висином грађевине и лепотом фасаде и украса, отуд је настао епитет ”Високи”. Краљ Стефан Дечански је говорио да је место за дизање храма Божијег у Дечанима одредио Свети Сава, али га је смрт престигла, а било је суђено краљу Урошу III да подигне манастир на том месту. Градња је трајала између 1326/1327. и 1334/1335. године, а фреске су завршене око 1348. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем (Спасовдану). Године 1330. свети краљ издаје повељу којом богато дарује своју задужбину, са жељом да они који се одлуче да у њој у монаштву проведу живот буду материјално обезбеђени, како би се потпуно посветили молитви. Након смрти 1331. године Свети краљ је ту и сахрањен, а бригу о изградњи преузима цар Душан до окончања 1335. године, када и потврђује Дечанима прилоге из очеве повеље. Мошти Светог краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске почивају у манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује Светој Јелени Дечанској. Манастир је имао болницу, међу првима такве врсте у средњовековној Србији. Дечански живопис највећа је очувана галерија српског средњевековног сликарства, права ризница православне иконографије. Састоји се од преко хиљаду композиција са више хиљада ликова, које својим садржајем представљају свеукупност знања и веровања средњевековног човека. Дух који је владао у уметности 14. века захтевао је што већи број сцена помоћу којих ће моћи да се исприча све оно што се у то време тражило од живописа, а тражило се, укратко, да црквени живопис буде илустрована Библија онога времена, што је дечанском живопису дало енциклопедијски карактер. Значајна је и по богатству и разноврсности богослужбених предмета. УНЕСКО је 2004. године прогласио манастир Српске православне цркве Високи Дечани на Косову и Метохији за место светске културне баштине.

Манастир Дечани

повратак на Садржај

Кућа Елијаса Флајшмана, најстарија кућа у Београду (1727)

рођена Софија Јовановић, наредник Српске војске у I св. рату

Парно купатило браће Крсмановић (1901)

У улици се налазе...

Улица цара Душана

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица цара душана

Wikipedia, Google maps

„Енциклопедија „Реци ко је“ – Дечије свезнање

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

цара Душана

Упознајте...

Литература:

Страхиња Живковић 6/4

Душанова лица пролази кроз стари део Београда, кроз доњи Дорћол. Настала је пре XVI века и садашњи назив носи од 1872. године. Пуно име Цара Душана јесте Стефан Душан Немањић, владао од 1331. до 1355. године. Стефан Душан рођен је 1308. године, а умро 1355. године. Током његове владавине написани су први српски закони. За време Стефана Душана, који је био веома енергичан и борбен владар па се зато често у изворима и литератури јавља и под именом „Душан Силни”, српска средњовековна држава заузимала је велико пространство. Стефан Душан написао је први српски законик (скуп више закона) који уређује државне и друштвене односе у царству. Законик је донет 1349. године на сабору у Скопљу, а допуњен је на државном сабору у Серу 1354. године и имао је укупно 201 члан. Стефан Душан проширио је српску државу на рачун Византије према југу, све до Коринтског залива. Душан се прославио као заповедник једног одреда у бици код Велбужда 1330. године и као наследник Стефана Дечанског уз помоћ властеле збацио је свог оца са власти и постао краљ. Разлог због кога је Душан збацио Стефана Дечанског са власти јесте тај да Стефан Дечански након победе у бици код Велбужда није хтео да иде у даље освајање Бугарске. Стефан Душан је 1346. годне сматрао да пошто влада већим делом Византије треба да се крунише за цара, што се и десило. Цар Душан крунисао се као цар Срба и Грка у Скопљу. Свечани чин крунисања обавио је српски патријарх Јеоникије, пошто је пре тога српска црква уздигнута у виши ранг, поставши патријаршија. Крунисањем Цара Душана српска држава постаје царевина. Цар Душан изненада је умро 1355. године. Сахрањен је у својој задужбини, манастиру Светих Архангела код Призрена. Цар Душан је једини српски владар из династије Немањића који није проглашен за светитеља, а сматра се да је разлог томе сукоб са Цариградском патријаршијом.

Цар Душан

повратак на Садржај

манастир Раваница

бан Кулин

цар Јован Црни

У близини улице се налазе и друге улице које чувају сећање на средњи век...

Улица Деспота Оливера

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица деспота оливера

Wikipedia, Google maps

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

деспота Оливера

Упознајте...

Литература:

Оливер Муфтић 6/4

Улица Деспота Оливера одувек је била витална тачка повезивања различитих делова града. Њена ширина и прометни ток сведоче о времену када је град почео расти и развијати се у модеран урбани центар. Но, оно што чини ову улицу посебном није само њена функционалност, већ и име које носи. Деспот Оливер, по којем је улица названа, био је значајна фигура у нашој историји. Његово име подсећа нас на владарску моћ и политичку важност коју је имао у прошлим временима. Јован Оливер је рођен око 1310. године, а умро је после 1356. године. Био је српски велможа у доба Стефанa Душана са титулама великог војводе и севастократора. Од проглашења Српског царства имао је титулу деспота. Био је један од најзначајнијих Душанових војсковођа током његових освајања Македоније и Тесалије, а у време Царства и један од најмоћнијих властелина. За свог живота је подигао своју задужбину манастир Лесново код Злетова у коме је и сахрањен. Био је ожењен Маром (Аном Маријом) са којом је имао седморо деце: Даницу, Крајка, Дамјана, Видослава, Дабижива, Русина и Оливера. После његове смрти, његове поседе су међусобно разделили околни српски великаши (Мрњавчевићи и Дејановићи) током распада српског царства, тако да за његових шест синова није остало ништа на управу.

Деспот Јован Оливер

Топличин венац

Трг код Црвеног певца

Музеј примењене уметности

У непосредној близини улице се налазе...

Улица цара Лазара

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица цара лазара

Wikipedia, Google maps

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

кнеза Лазара

Упознајте...

Литература:

Милица Јекић 6/2

Улица цара Лазара је једна од централних улица Београда, налази се на територији општине Стари Град. Многобројне важне установе и споменици културе се налазе у овој улици. Лазар Хребљановић је рођен у Прилепцу код Новог Брда, од оца Припца, логотета цара Душана. Био је у служби цара Душана и цара Уроша као ставилац. Оженио се Милицом, ћерком кнеза Вратка који, изгледа вуче поријекло од Немањића (од Вукана Немањића, преко Дмитра и Вратислава до Вратка). Лазар и Милица су имали три сина (Добривој, Стефан и Вук ) и пет кћери (Јелена , Мара, Драгана, Теодора и Оливера). Ћерке су удавали за околне господаре, чиме је јачао династички утицај. Од времена Вукашиновог крунисања 1365. године он одлази са двора и попут осталих почиње да формира своју област. Од тада носи и титулу кнеза. Лазар Хребељановић се до четрдесете године развио у вештог политичара који је успео да се повеже са многобројном ситном властелом. Истицао је своју повезаност са Немањићима тиме што је изгледа његова жена Милица била из Вуканове лозе, а своју ћерку Мару је удао за Вука Бранковића. Односи са зетом су му били веома добри. Један од зетова кнеза Лазара је био и челник Муса. Током владавине цара Уроша, браћа Мрњавчевићи Вукашин и Угљеша су постали најјача кућа у Српском царству, јачи чак од самог цара. Код утврђеног града Звечана који је држао Никола Алтомановић је дошло до обрачуна између две сукобљене фракције у борби за Душаново наслеђе. Са једне стране су били браћа Мрњавчевићи, а са друге цар Урош Нејаки и њему лојални властелини Лазар Хребељановић и Никола Алтомановић. Када је Лазар Хребељановић видео да је војска коју води Вукашин много јача и спремнија за ову борбу, одлучио је да се извуче, уместо да улудо погине. Око 1373. године удружена војска кнеза Лазара, Вука Бранковића, босанског бана Твртка и угарског краља Лудвига, напала је најмоћнијег српског обласног господара, жупана Николу Алтомановића и веома брзо запосела његове земље. Кнез Лазар је био најутицајнији српски обласни господар до погибије у Косовској бици 1389. године.

Кнез Лазар

повратак на Садржај

Топлице Милана

Стефана Првовенчаног

Хусова

У близини се налазе и друге улице посвећене личностима средњег века...

Улица Твртка Великог

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица твртка великог

М. Динић, Из српске историје средњег века

Википедија / Гугл мапа

С. Станојевић, Историја српског народа

Аутор:

краља Твртка

Упознајте...

Литература:

Вук Павловић 6/1

Стефан Твртко I Котроманић био је најпре бан, а затим и краљ средњовековне Босне. Твртко је био син кнеза Владислава, рођеног брата бана Стефана II Котроманића и Јелене, ћерке угарског великаша хрватског порекла Јурја Шубића. Преко своје баке Јелисавете, био је у сродству са Немањићима. Твртко је у почетку своје владавине био лојалан вазал угарском краљу Лудовику I, али је након неколико година између њих избио спор па је Твртко угарском краљу морао да уступи Хум. Угарски владар 1363. је поново кренуо на Босну, али је био поражен и морао се повући. Ово је довело до отвореног раскида између Босне и Угарске. Док је још био бан, Твртко је у савезу са кнезом Лазаром Хребељановићем ратовао против жупана Николе Алтомановића. Њих двојица су заједничким снагама 1373. године, потукли Николу поделивши његове територије. Бан Твртко је добио горње Подриње, део Полимља са манастиром Милешевом и Гацко. Твртко је 1377. у манастиру Милешева крунисан је за краља двоструким венцем односно круном. Његова краљевска титула је гласила „краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Крајева, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим“. Додаје себи и име Стефан. Твртко је након што је наследио круну Немањића, одавао и велику пошту заштитнику Немањића Светом Стефану, па је у његову част сазидао град који је назвао по овом свецу, а данас је то Херцег Нови. Краљ Твртко који је владао српским земљама које су се налазиле лево од Дрине, увидео је опасност која му је претила са истока када су Турци запретили земљама обласних српских владара, Вуку Бранковићу и Лазару Хребељановићу 1389. године. Због тога напушта започето освајање градова Далмације, и своју војску шаље на Косово Поље у одбрану своје краљевине и народа. За команданта својих трупа поставио је војводу из Хума Влатка Вуковића, Пред крај свога живота Твртко је имао успеха при освајању градова у Далмацији, када су под његову власт дошли Трогир, Сплит и Шибеник. Краљ Стефан Твртко I умро је 1391. године. Улица Твртка Великог се у Београду налази на територији општине Вождовац.

Краљ Твртко

повратак на Садржај

Машински факултет

парк Ташмајдан

Технолошко-металуршки факултет

У непосредној близини улице се налазе...

Владетина улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

владетина улица

https://www.knezevina-hercegovina.com/sr_RS/vlatko-vukovic/

Википедија / Гугл мапа

https://www.knezevina-hercegovina.com/sr_RS/vlatko-vukovic/

Аутор:

Влатка Вуковића Косачу

Упознајте...

Литература:

Тамара Чоловић 6/4

Влатко Вуковић Косача (?-1392) био је господар Хума, део династије Косача и један од најбољих војсковођа краља Твртка I Котроманића (бан од 1353-1377 и краљ Срба и Босне од 1377-1391). Година његовог рођења није позната, али се зна да је рођен у селу Косаче, у општини Горажде, на територији данашње Босне и Херцеговинe. Војвода Влатко Вуковић је био господар горњег Подриња, Дабре и Хума из династије Косача, син Вука Косаче и брат Хране Вуковића. Учествовао је у једној од највећих српских битака свих времена, Косовском боју, где је водио лево крило Лазареве војске којe је на самом почeтку битке разбило део турске војске. Још пре Косовског боја истакао се у више бојева и битака. Остаће упамћен као први војсковођа који је победио турску војску на Балкану. У бици код Билеће 1388. године остварио је побeду над турском војском предвођеном пашом Лала Шахином наневши им велике губитке. После Косовског боја, 1391. Године, своје поседе је проширио на подручје Травуније, Хума и Конавала. Држао је заједничку царину у Леденицама. Био је ожењен, али није имао мушких потомака, па га је након његове смрти (1392), наследио његов братанац Сендаљ Хранић коме је Влатко оставио знатно проширене поседе. У знак успомене на тог храброг косовског јунака, једна од београдских улица је названа по њему – Владетина улица. Ова улица се налази се на градској општини Палилула, а име Владетина носи због тога што је Влатко Вуковић прозван Владета војвода у епским песмама које су опевале његово јунаштво. Занимљиво је да је само око тридесет улица у Београду сачувало своје првобитно име, а међу њима је и Владетина улица. То је једносмерна уска уличица која је свој званичан назив добила 1872. године. Дужина улице је 334 метра, а ширина је 10 метара, а почетак јој се налази код Улице краљице Марије, а крај код Цвијићеве улице.

Влатко Вуковић Косача

повратак на Садржај

Кнез Михаилова улица

Зграда породице Антонијевић (1925) данас ”Кафана Руски цар”

Зграда ПРИЗАД-а (ТАНЈУГ), 1937.

У непосредној близини се налазе...

Обилићев венац

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

обилићев венац

Wikipedia, Google maps

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

Милоша Обилића

Упознајте...

Литература:

Стефан Хреља 6/1

Милош Обилић (такође и Милош Кобилић у неким извоирма) је легендарни српски витез из средњег века, који се често спомиње и у срској епској поезији, у којој је опеван као народни херој. По предању, био је у служби владара Србије Лазара Хребељановића за време османске инвазије на Балкан 1389. године. Легенде кажу да је током Косовске битке где су Срби покушавали да одбране своју независност, Милош Обилић дошао до султана Мурата I и убио га, након чега су га султанови стражари убили. Није сигурно да ли је Обилић заиста постојао, али је његов подвих посато саставни део „косовског завета“ – српских легенди о Косовском боју. Постао је значајна личност српске епске поезије, у којој је уздигнут на ниво најплеменитијег народног хероја и средњевековног српског фолкора. Уз мучеништво кнеза Лазара и наводну издају Вука Бранковића, Милошев подвиг постао је саставни део српске традиције око Косовске битке. У 19. веку и Милош је постао поштован као светац у Српској православној цркви. У Београду по Милошу Обилићу једна од централних улица носи назив Обилићев венац и налази се на територији општине Стари град.

Милош Обилић

повратак на Садржај

Саборна црква (1845)

Конак кнегиње Љубице (1830)

Народна библиотека (1922-1941)

У непосредној близини се налазе...

Косанчићев венац

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

косанчићев венац

Wikipedia, Google maps

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

Ивана Косанчића

Упознајте...

Литература:

Теодора Вујовић 6/1

У народним епским песмама Косовског циклуса описана су три јунака,три побратима Милош Обилић, Иван Косанчић и Милан Топлица.Сва тројица су са кнезом Лазаром пошла у бој на Косово и тамо јуначки погинула. У Београду три трга са околним приступним улицама носе имена легендарних јунака Милана Топлице - Топличин венац, Ивана Косанчића - Косанчићев венац и Милоша Обилића - Обилићев венац. Иван Косанчић је легендарни српски витез. Био је син Огњена Косанчића, српског витеза које је био у пратњи цара Душана. Презиме су добили по речици Косаници, која протиче испод Радан планине надомак Куршумлије. Остаци града Ивана Косанчића, Иван кула (Иванова кула), налазе се нa западним обронцима планине Радан, 33 километара јужно од Куршумлије. Војвода Иван је уходио турску војску и јавио побратиму Милошу. Знао је језик турски и арапски које је научио у манастиру. Јахао је коња зеленка. Песме наводе и да је био највештији мачевалац српске војске. У знак сећања на овог јунака, део Београда у општини Стари град, који гледа на реку Саву и простире се од Калемегданске тврђаве до Бранковог моста зове се Косанчићев венац. Ту се налази и биста овог јунака, рад српског скулптора Петара Убавкића. Косанчићев венац представља подручје најстаријег компактног насеља у Београду. Оквире Косанчићевог венца чине насеља и некрополе римског Сингидунума. Археолошки налази из овог периода су оскудни јер се објекти налазе испод данашњих објеката. Најстарије грађевине до данас сачуване потичу из периода између Другог српског устанка 1815. и предаје кључева Београда кнезу Михаилу 1867. У деветнаестом веку, Косанчићев венац, са улицом Краља Петра у којој су се налазиле главне установе тадашње нове српске државе, је био друштвени, културни и трговински центар Београда.

Иван Косанчић

повратак на Садржај

Бомбонџиница Босиљчић (1936)

Манакова кућа (1830)

Зелени венац

У непосредној близини улице се налазе...

Југ Богданова улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

југ богданова улица

Уџбеник „Историја за 6. разред“

https://sr.wikipedia.org/

Аутор:

Југ Богдана

Упознајте...

Литература:

Далиа Манола 6/3

Вратко Немањић, у епској народној поезији познатији као Југ Богдан, је био српски војвода, жупан и кнез из средине XIV века. Води порекло из бочне гране Немањића, од Немањиног најстаријег сина Вукана, чији је праунук био, а његова ћерка Милица се око 1353. године удала за Лазара Хребељановића. Познатији је из епских народних песама преткосовског и косовског циклуса, у коме је са својих девет синова Југовића, једна од водећих личности. Док је у песми „Бановић Страхиња“, он са синовима представљен у негативном светлу као слабић и кукавица који се плаши Турака (Влах Алије), у песмама косовског циклуса он и његови синови представљају симбол храбрости, јунаштва и жртвовања. Према народној традицији из песме „Смрт мајке Југовића“ погинуо је у Косовском боју 1389. године. Има аутора који сматрају да епски Југ Богдан није базиран на историјској личности Вратка Немањића, већ да представља симболичну представу страдања српског народа у Косовском боју. То мишљење базирано на томе да је погинуо отац са свих својих 9 синова односно цела генерација, што одговара народној традицији према којој су Косовски бој преживели само старци и деца. Југ Богданова је београдска улица која се налази у општини Савски венац. Улица је добила свој први назив, Једренска, 1872. године, по граду Једрене у данашњој Турској. Од 1896. године улица је добила садашњи назив Југ Богданова.

Југ Богдан

повратак на Садржај

Београдска задруга (1907), данас зграда Геозавода

хотел Бристол (1912), културно добро

Манакова кућа (1830)

У непосредној близини улице се налазе...

Улица Марка Краљевића

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица марка краљевића

Уџбеник „Историја за 6. разред“

https://sr.wikipedia.org/

Аутор:

Марка Краљевића

Упознајте...

Литература:

Урош Хреља 6/1

Марко Мрњавчевић (око 1335-1395) у песмама познатији као Марко Краљевић погинуо је у бици на Ровинама борећи се на страни Турака против хришћана. Његов отац, краљ Вукашин био је савладар цара Стефана Уроша. Он је 1370. или 1371. године крунисао Марка за „младог краља“. Ова титула укључивала је могућност да Марко наследи Урошев престо у случају да Урош нема ниједног мушког наследника. У српској поезији, Марко Краљевић је јунак попут једног Херкала, и он поседује надљудску снагу, у стању је стиском шаке да истисне воду из сухарка старог девет година. Његово омиљено оружије је топуз и има коња Шарца који му је и више него коњ већ му је и најбољи пријатељ. У песмама се истиче његово витешко јунаштво, иако је и он попут Херакла склон наглим изливима беса. Он увек остаје заштитник сиромашних и слабијих и ако то не иде у његову корист. Његов крилати коњ Шарац, такође има надземаљске способности равне онима свог господара, са њим Марко дели све па и вино. Краљевић Марко, попут грчких митолошких јунака има своју надземаљску заштитницу, вилу Равијојлу. Улица Краљевића Марка се налази у београдској општини Савски Венац између улица Гаврила Принципа и Карађорђеве.

Марко Краљевић

повратак на Садржај

Обилићев венац

Парк војводе Вука

Зелени венац

У непосредној близини улице се налазе...

Улица царице Милице

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица царице милице

http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/autorke/milica-nemanjic-hrebeljanovic

https://sr.wikipedia.org/sr-ес/Милица_Хребљановић

https://srpskasrednjovekovnaistorija.com/kneginja-milica-cerka-kneza-vratka-i-potomak-stefana-nemanje/

Аутор:

кнегињу Милицу

Упознајте...

Литература:

Теодора Миловановић 6/2

Улица кнегиње Милице од 1896. године носи назив у част срске владарке из периода Косовског боја и простире се од Зеленог венца, преко улица Маршала Бирјузова и Топличиног венца, до Парка војводе Вука, и краја улице Обилићев венац. Кнегиња Милица је важна историјска личност, води порекло из српске владарске лозе Немањића. Она је ћерка кнеза Вратка Немањића (у народној традицији познатијег као Југ Богдан) рођака цара Душана и потомка Стефана Немање (Светог Симеона), супруга је кнеза Лазара, и мајка кнеза и деспота Стефана Лазаревића, владарка, средњевековна ауторка и православна светитељка. Након Косовске битке и Лазареве погибије, владала је Србијом у име свог малолетног сина све до 1393. године и Стефановог пунолетсва. Током своје владавине кнегиња је споразумом са султаном Бајазитом земљи обезбедила потребан мир. А након своје владавине Милица се замонашила и као монахиња Јевгенија се старала о црквама и манастирима и решавала манастирска питања и спорове. Показала је и књижевни таленат и познавање библијске теологије и литургијске поезије; познати су њени записи „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Бавила се и дипломатијом, те је наставила да учествује у раду државних сабора и мири своје завађене синове Стафана и Вука. Заједно са монахињом Јефимијом, удовицом српског деспота Јована Угљеше, Милица је пренела мошти свете Петке из Трнова у Србију. Умире 1405. године у својој задужбини, манастиру Љубостињи, у околини Трстеника, где је и сахрањена. До смрти је задржала статус савладарке. Лик књегиње Милице осликан је у манастирима Љубостиња, Раваница, Добрун, Ораховица, а Српска православна црква је слави као светитељку 1. августа/19. јула (по новом/старом календару) заједно са сином, деспотом Стефаном.

Кнегиња Милица

повратак на Садржај

Ботаничка башта Јевремовац

споменик деспоту Стефану Лазаревићу

улаз у Скадарлију

У Булевару се налазе...

Булевар деспота Стефана Лазаревића

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

Булевар деспота стефана лазаревића

„Београд вечити град“, Александар Диклић

Wikipedia

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

деспота Стефана

Упознајте...

Литература:

Дуња Грабовац 6/1

Стефан Лазаревић рођен је 1377. године у Крушевцу, а умро је 1427. године у селу Марковац код Младеновца. Своју владавину започео је као малолетан и до свог пунолетства помагала му је његова мајка кнегиња Милица. Ратовао је на страни Турака и истакао се у биткама на Ровинама 1395, Никопољу 1396. и Ангори 1402. године. Монголи су поразили Османлије код Ангоре 1402. године. Тада је Стефан на повратку из Мале Азије свратио у Византију где га је папа прогласио за деспота. Србија се тада уздигла у ранг деспотовине. Када се вратио у Србију признао је власт угарског краља Жигмунда и постао је његов вазал. Од Угара је добио Мачву и Београд. Београд Стефана Лазаревића је представљао сигурносну тврђаву пред вратима Угарске. Утврђивањем Београда, о свом трошку, градњом двора, насељавањем и економским јачањем града, Стефан је створио добру брану пред надирућим Турцима. Као истовремени вазал Турске и Угарске, Стефан је извесно представљао и снажног посредника, могућег савезника и поштованог државника. Тако је Београд стављен под српску управу и први пут у историји постао престони град Срба. Мало је историјских списа који заобилазе овај историјски период, управо због наглог процвата трговине, заната и свих привилегија које је Београду као граду пружио најобразованији владар средњовековне српске државе Стефан Лазаревић. У том и таквом Београду гарантује се слободан проток људи, једнакост вероисповести, а посебним економским олакшицама охрабрује се досељавање све већих група трговаца и занатлија из Грчке, Дубровника, Венеције, Јерменије. Београд је у то време запамтио ретке мирне дане. Стефан Лазаревић је 1390. године објавио закон о рудницима где се такође налазило уређење живота уну Новом Брду (Статут Новог Брда). Задужбина Стефана Лазаревића је Манасија (Ресава).

Деспот Стефан Лазаревић

повратак на Садржај

зграда прве Модерне гараже (1929)

ПТТ музеј

ту је једно време живео писац и редитељ Живојин Павловић

У улици се налазе...

Улица мајке Јевросиме

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

улица мајке јевросиме

Wikipedia

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

Мајку Јевросиму

Упознајте...

Литература:

Вук Митић 6/4

Улица Мајке Јеворсиме се простире од Таковске, преко Палмотићеве, Влајковићеве и Кондине улице до Нушићеве улице на територији општине Стари град, у непосредној близини Народне скупштине Републике Србије. Још од 1909. године ова улица води име по Јевросими, жени краља Вукашина Мрњавчевића и сестри војводе Момчила, те мајци јунака Марка Краљевића. У историјиским изворима мајка Јевросима се помиње 1370. године као Алена, по чему се може закључити да је Јевросима монашко име. А у епској традицији Јевросиму срећемо у бројним песмама о Марку Краљевићу, обично у сценама разговора сина Марка и његове остареле мајке. Најимпресивнија слика мајке Јевросиме представљена је у песми "Урош и Мрњавчевићи", где Јевросима сина саветује да царство не дели „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”. У овој улици се налазе бројни знаменити објекти, то је до недавно био Музеј аутомобила Збирка Братислава Петровића. Занимљиво је да је зграда прве Модерне гараже изграђена 1929. године по пројекту руског архитекте Валерија Сташевског. Тај објекат је био веома значајан не само за Београд него и за цео Балкан, јер је по техничким могућностима био сличан објектима у Западној Европи.

Мајка Јевросима

повратак на Садржај

црква Св. Александра Невског

Прва београдска гминазија

Музеј науке и технике

У близини улице се налазе...

Скендербегова улица

Улице Београда...

повратак на Садржај

Start

скендербегова улица

Wikipedia

Уџбеник „Историја за 6. разред“

Аутор:

Скендербега

Упознајте...

Литература:

Саша Гулић 6/1

Дорћол је део Београда који се налази у најстаријем градском језгру у градској општини Стари град. Скендербегова улица се налази на доњем Дорћолу, између Улицe Цара Уроша и Улице Жоржа Клеменсоа. Скендербег, чије је право име било Gjergj Kastrioti, био је неустрашиви војсковођа и национални херој Албаније. Његова животна прича испреплетана је храброшћу и одлучношћу. Рођен је 06.05.1405, у данашњој Албанији. Скендербег је од малих ногу био изложен окрутностима османске власти. Како је одрастао као део аристократије, Скендербег је показао изванредну војничку способност и стратешки ум. Иако је у почетку био на страни Османске државе, због бруталности Скендербег прелази на страну отпора. Године 1443, након битке код Ниша, Скендербег је подигао устанак против османске власти, објавивши независност Албаније. Већ лета 1444. наноси тешки пораз Турцима у бици код Торвиола, када троструко бројнија османлијска војска упада у замку. Током наредних деценија, враћа се у хришћанство и успева да одржи албанску независност. Његова војска је постала симбол отпора против османске доминације на Балкану. Умире 1468. године од маларије. Десет година након његове смрти, Скендербегове територије освајају Турци и владају следећих пет векова. Тек 1912. године, војска Краљевине Југославије ослобађа од турске власти те територије током Првог балканског рата.

Скендербег

повратак на почетак

Улице Београда...

школска 2023/2024.

ОШ "Јован Дучић"

истраживачки радови ученика 6. разреда

Хвала на пажњи!

Got an idea?

Bring it to life with an interactive window

Create a new layer with all the Genially features.

Generate experiences with your content.It’s got the Wow effect. Very Wow. Make sure your audience remembers the message. Activate and surprise your audience.

Got an idea?

Bring it to life with an interactive window

Create a new layer with all the Genially features.

Generate experiences with your content.It’s got the Wow effect. Very Wow. Make sure your audience remembers the message. Activate and surprise your audience.