Muzika nemačkog govornog područja

Muzički dan

Muzika nemačkog govornog područja

Srednji vek

Istorija muzike u Nemačkoj počinje u Srednjem veku, u vreme vitezova i dvorskih dama, a tadašnji predstavnici su putujući pesnici koji su lutali od jednog do drugog dvora i pevali o ljubavi. Najznačajniji predstavnici su Valter von der Fogelvajde, Hartman fon Aue i Volfram fon Ešenbah. U ovom periodu su nastajali i dvorski romani, a jedan od najpoznatijih je "Tristan", koji govori o ljubavi između Tristana i Izolde. Autor je Gotfrid fon Strazbur, a po ovoj priči je kasnije nastala čuvena opera Riharda Vagnera "Tristan i Izolda".

Barok

Ova epoha traje u Evropi od početka 17. pa do sredine 18. veka. Najznačajniji predstavnici iz Nemačke su Georg Fridrih Hendl i Johan Sebastijan Bah.

Hendlovo najpoznatije delo je "Mesija", oratorijum zasnovan na biblijskim motivima.

Johan Sebastijan Bah je bio nemački kompozitor, orguljaš i čembalista. Jedno od najpoznatijih dela je "Tokata i fuga u d-molu".

Klasicizam

U ovom periodu su najznačajniji Bečki klasici, odnosno tri predstavnika: Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart i Ludvig van Betoven.

Jozef Hajdn je rođen u mestu Rorau u Austriji. Pošto su roditelji primetili da je muzički nadaren, poslali su ga da bude šegrt kod rođaka da bi se obučio kao muzičar kada je imao svega 6 godina. Kod rođaka je često bio gladan i ponižavan zbog prljave odeće, ali je uskoro mogao da svira čembalo i violinu, a njegovo pevanje u crkvenom horu je bilo toliko zapaženo da je preseljen u Beč gde je bio član čuvenog Hora bečkih dečaka u katedrali Svetog Stefana.I dalje je često bio gladan, pa se trudio da što bolje peva da bi imao što više nastupa pred aristokratskom publikom gde su muzičarima služili hranu.Iz Hora bečkih dečaka je isključen kad je imao 17 godina jer više nije mogao da peva visoke tonove, a i zato što je bio jako nestašan pa je jednom dečaku iz hora odsekao kosu. Našao se na ulici i radio mnogo poslova dok nije počeo da stiče ugled.Njegova najpoznatija dela su: Čudak, Nenadani susret, Mesečev svet, Simfonija rastanka,...

Volfgang Amadeus Mocart je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike. Napisao je više od 600 dela.Rođen je 1756. godine u Salcburgu (Austrija). Otac mu je bio jedan od vodećih evropskih učitelja muzike i naučio ga je da svira klavir i violinu. Mocart je svoje prve kompozicije pisao sa svega 5 godina. Otac Leopold je shvatio da može da zaradi mnogo novca ukoliko ga na evropskim dvorovima predstavi kao čudo od deteta i više je brinuo o prihodima nego o dobrobiti svog sina. Sa svega 6 godina Mocart je svirao na carskom dvoru u Beču pred caricom Marijom Terezijom, a zatim je imao mnogobrojne nastupe po čitavoj Evropi tokom turneje na koju ga je vodio otac. Mocart je po povrtakuu Salcburg radio kao dvorski kompozitor. Taj posao je napustio nakon nekoliko godina, boravio je jedno vreme u Parizu, a 1781. se preseljava u Beč. Mocart je vodio buran život, često je imao novčanih teškoća, zapadao je u dugove i razboljevao se. Umro je 1791. godine u Beču, sa svega 35 godina.Pisao je simfonije, klavirske koncerte, violinske koncerte, klavirske sonate (od kojih je najpoznatija "Turski marš"), violinske sonate, gudačke kvartete, serenade (najpoznatija je "Mala noćna muzika"), opere ("Figarova ženidba", "Don Đovani", "Čarobna frula"...), mise i Rekvijem, njegovo poslednje, nedovršeno delo.

Ludvig van Betoven je rođen u Bonu (Nemačka), gde je njegov otac radio na dvoru kao muzičar. Otac ga je često tukao i maltretirao, a sa 17 godina je ostao bez majke, nakon čega je morao da se brine o svoja dva mlađa brata. Sa 22 godine se preselio u Beč, gde je dobio reputaciju klavirskog virtuoza i kompozitora. Sa 26 godina je počeo da gubi sluh, a vremenom je postao potpuno gluv i povukao se u samoću. U tom periodu je stvorio neka od svojih najvećih dela, među kojima je i 9. Simfonija.Pisao je klavirske koncerte, uvertire i simfonije. Njegova jedina opera se naziva "Fidelio". U okviru 9. Simfonije je i kompozicija "Oda radosti" (Ode an die Freude) čiji je tekst napisao veliki nemački pisac Fridrih Šiler. U adaptaciji Herberta fon Karajana "Oda radosti" je 1972. godine usvojena kao himna Saveta Evrope, a od 1986. godine je himna Evropske unije. Nemački tekst nije zvanični tekst himne zbog brojnosti evropskih jezika, ali se ipak često peva pri izvođenju.

Romantizam

Najpoznatiji predstavnici ovog perioda su kompozitori: Karl Marija fon Veber, Johanes Brams, Rihard Vagner i Rihard Štraus.

Karl Marija fon Veber je nemački kompozitor, dirigent i pijanista. Radio je jedno vreme kao dirigent opere u Pragu, a nakon toga je bio direktor kraljevske opere u Drezdenu. Njegove najpoznatije opere su Oberon i Čarobni strelac. Pisao je i duhovnu muziku, koncerte, orkestarska dela, klavirsku i kamernu muziku.Operom Čarobni strelac je utemeljio nemačku nacionalnu operu.

Johanes Brams je rođen u Hamburgu, bio je kompozitor i pijanista. Veliki deo profesionalnog života je proveo u Beču. Bio je popularan i uticajan u svetu muzike, a važio je za perfekcionistu i koristio je složene muzičke oblike koji zahtevaju veliku disciplinu. Pisao je simfonije, koncerte za klavir i orkestar, violinske koncerte, koncerte za violinu, violončelo i orkestar, a među najpoznatija dela spadaju Mađarske igre.

Rihard Vagner je rođen u Lajpcigu (Nemačka) i bio je kompozitor, pesnik, esejista i muzički teoretičar. Jedan je od najvećih stvaralaca u oblasti opere, a za sve svoje opere je sam pisao libreto. Bio je jedan od najobrazovanijih i ljudi u Evropi. Pogođen Betovenovom 9. Simfonijom, odlučio je da postane kompozitor. Nikad nije imao pravo muzičko obrazovanje, sve što je znao naučio je tokom nekoliko meseci kod čuvenog muzičara Kristijana Teodora Vajnliga, koji je bio toliko oduševljen njegovim talentom da nije hteo da mu naplati časove. Njegova najpoznatija dela su opere Tristan i Izolda, Majstori pevači iz Nirnberga, Prsten Nibelunga, Parsifal.

Rihard Štraus, kompozitor i dirigent, rođen je u Minhenu. Najvažnije delo mu je "Tako je govorio Zaratustra".

20. vek

U 20. veku se kao predstavnik klasične muzike izdvaja Karl Orf, najpoznatiji po svom delu Karmina Burana, scenskoj kantati za soliste, hor i orkestar.

Pop muzika

Grupa Alphaville je bila veoma popularna tokom '80. Neki od najvećih hitova su Big In Japan, Forever Young, Sounds Like A Melody.

Grupa Boney M je nastala u Zapadnoj Nemačkoj, a najveći hitovi su Daddy Cool, Rasputin, Ma Baker, Rivers Of Babylon, One Way Ticket.

Pop muzika

Duo Modern Talking je najviše uspeha imao tokom druge polovine osamdesetih godina. Najpoznatije pesme su Brother Louie, You're My Heart You're My Soul, Cheri Cheri Lady.

Pevačica Nena je stekla svoju slavu takođe tokom osamdesetih, najviše zahvaljujući hitu 99 Luftballons.

Pop muzika

Falco je bio austrijska zvezda osamdesetih. Nastradao je u saobraćajnoj nesreći kada je imao 40 godina. Najveći hitovi su mu Rock Me Amadeus, Der Komissar, Vienna Calling, Jeanny.

Bend Tokio Hotel osnovan je 2001. godine, osvajali su brojne MTV i druge nagrade. Najpoznatije pesme su Scream, Monsoon, Automatic, Love Who Loves You Back.

Pop muzika

Poznati su takođe i Xavier Naidoo, Sabrina Setlur, Culture Beat, Sarah Connor, Lou Bega, Gentleman....

Rok muzika

Eksperimentalna rok grupa Can osnovana je u Kelnu 1968. godine. Jedna od najpoznatijih pesama je Vitamin C.

Grupa Scorpions osnovana je u Hanoveru 1965. godine i još uvek su aktivni. Najpoznatije pesme su Wind Of Change, Still Loving You, Rock You Like A Hurricane, Send Me An Angel.

Rok muzika

Grupa Die Ärzte je osnovana 1982. godine, a nakon pauze od 1988. do 1993. godine su ponovo aktivni. Neke od pesama su: Mach die Augen zu, Schrei nach Liebe, Zu spät, Lasse Redn.

Bend Guano Apes je osnovan 1994. godine. Najpoznatije pesme su Open Your Eyes, Lords Of The Boards, Big In Japan.

Rok muzika

Rammstein je osnovan 1994. godine. Po mnogima su ne samo najpoznatiji nemački bend današnjice, nego i najpoznatiji predstavnici industrijskog metala na svetu. Neke od pesama su: Sonne, Du hast, Angel, Deutschland, Zeit, Amerika.

Među novije bendove spada Milky Chance, osnovan u Kaselu 2012. godine.

Elektronska muzika

Kraftwerk je bend iz Diseldorfa, osnovan 1970. godine. Bez njih je muzika kakvu danas poznajemo nezamisliva, oni su pioniri elektronske muzike. Njihov najveći hit je pesma Das Model.

Paul van Dyk je di džej, muzičar i muzički producent. 2005. i 2006. godine je proglašen za najboljeg di džeja na svetu.

Elektronska muzika

Još jedan nagrađivani muzičar i producent elektronske muzike je Paul Kalkbrenner.