Sofija Kovaljevska

Influences

Context

Biography

Works

Sofija Kovaljevska

"Ne možeš biti matematičar ako istodobno u duši nisi i pesnik."

Godine 1869. Sofija je otišla u Hajdelberg, gde je ostala godinu dana, zatim u Berlin, ali joj nije dozvoljeno da pohađa studije zvanično. Srećom, upoznala je čuvenog matematičara Karla Vajerštrasa, koji je pristao da joj daje privatne časove u periodu od 1870. – 1874. Objavili su nekoliko zajedničkih radova nakon čega je Sofija dobila od Univerziteta u Getingenu titulu doktora in absentia za tezu pod nazivom O teoriji parcijalnih diferencijalnih jednačina.

Njeno najveće dostignuće je Bordenova nagrada ( Prix Bordin ) koju joj je dodelila Francuska akademija nauka 1888. za rad pod nazivom O rotaciji krutog tela oko fiksne tačke . Rad je ocenjen kao tako značajan doprinos da je iznos nagrade povećan sa 3000 na 5000 franaka. Treba reći da su uslovi konkursa predviđali anonimnost autora sve do izbora nagrađenog rada.Na žalost, Sofijin život završio se prerano. Umrla je u Stokholmu 1891. u 41. godini života nakon gripa. Njena sahrana bila je veličanstvena. Ljudi su slali ogromne količine cveća iz svih zemalja Evrope. Njen grob je ubrzo postao mesto hodočašća boraca za ženska prava.

Upoznala je čuvenog matematičara Karla Vajerštrasa, koji je pristao da joj daje privatne časove u periodu od 1870. – 1874. Nakon više Vajerštrasovih neuspešnih pokušaja da joj nađe poziciju na nekom univerzitetu, Sofija se potpuno iscrpljena od napornog rada vratila u Rusiju. Vratila se u Petrograd, ali tamo nije mogla ništa postići jer je ženama naučna katedra bila zatvorena. Dve godine kasnije, suočena sa finansijskom propašću, odlučila je da se vrati matematici. Obratila se Vajerštrasu, koji je dobrodušno zaboravio njenu nezahvalnost i opet bio spreman da joj pomogne.

Sofija je veoma rano iskazala snažno interesovanje za matematiku (već sa 13 god. ) , mada ju je do kraja života interesovala i književnost. Za njen interes za matematiku zaslužan je i njen stric Pjotr Vasiljevič Krukovski. Otac joj nije zabranjivao ovo interesovanje, ali nije mogla da pohađa fakultet jer ženama u Rusiji to nije bilo dopušteno . Učila je iz radova Mihaila Ostrogradskog, sama ili uz pomoć tutora. Toliko je zavolela matematiku da je sve drugo zanemarila.