СРПСКА НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

српскА НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

Коло се играло уз певање или уз певање и пратњу музике. Тако су настале песме „поскочице“ веселог и шаљивог садржаја. Неки крајеви су сачували и глуво (немо) коло без пратње музике и песме већ се такт давао наглашеним ударцима стопала о тло.

Кружна игра се среће широм света. Разлог томе лежи у веровању у магијске моћи круга. У словенској традицији најчешћа реч која означава народну игру јесте коло. У колу се људи држе за руке (појасеве, рамена) образујући кружни облик. Српска народна кола су назив за народне игре Срба, које су распрострањена у актуелној играчкој пракси Србије. Моравац спада у најстарије верзије забележене на територији централне Србије. Коло је елемент нематеријалног културног наслеђа изразито присутан у различитим сферама живота у Србији данас. Изводе га ланчано повезани играчи уз музичку пратњу на приватним и јавним окупљањима, породичним и колективним прославама. Као и други аспекти српске културе, различити облици игара настали су у различитим деловима Србије.

КОЛО

Моравац, ужичко коло, жикино коло, Чачак, влашко или нишки "са-са"

Стил играња важан је за географско подручје и етничку заједницу на том простору. Данас културно уметничка друштва конципирају свој програм баш на основу стила играња. Тако постоје игре из Шумадије, Западне Србије, Влашке игре, Косовско метохијске игре итд. Свако ово подручје карактерише јединствен стил играња, другачије народне ношње, музика и песме.

Моравац - коло

Како се игра

СРПСКО ТРАДИЦИОНАЛНО ПЕВАЊЕ

Светлана Стевић Вукосављевић

Девојка се сунцу противила

Бела вило

На репертоару Боре Дугића налази се велики број традиционалних кола за фрулу, а многе композиције је и сам компоновао.

Фрулаш Бора Дугић један је од најзначајнијих српских уметника који свира овај инструмент. Био је члан Народног оркестра РТС-а, а као солиста остварио је велики број трајних снимака, који се чувају у звучном архиву Радио Београда. Одржао је велики број концерата у земљи и иностранству. Поред тога што свира, Бора Дугић и сам конструише фруле. Један је од ретких уметника у свету који своја дела изводи на инструментима које је сам направио.

Бора Дугић

Прослављени је српски гитариста, музички педагог, физичар и научник. Сам је учио да свира гитару и веома брзо напредовао. Наступао је широм некадашње Југославије, у многим земљама Европе, на бројним турнејама у Совјетском Савезу, Азији, Африци и у Јужној Америци. На Светском такмичењу гитариста 1957. у Москви, Јовичић тријумфује и добија звање лауреата (најбољи такмичар). Крајем педесетих и почетком шездесетих, усавршавао се у класи највећег гитаристе двадесетог века Андреса Сеговије, који га је доцније истицао као сјајног солисту и једног од својих најбољих ученика. Јовичић је био и плодан композитор, који је писао солистичка дела за свој инструмент, као и музику за позориште, филм и за радио-драме. Посвећивао је велику пажњу и педагогији. Захваљујући његовом залагању и непресушној енергији гитара је уврштена у наставу музичких школа и академија, тако да је овај инструмент и у нашој средини стекао пуну афирмацију. Током своје каријере одржао је више од 2200 концерата. Упоредо са бављењем музиком, Јовичић је остварио и изузетно запажене резултате на научном плану. Био је физичар по струци и бавио се акустичким истраживањима. Компоновао је концерте за гитару и кратке комаде за гитару као што су: Војвођанска свита, Љубавна серенада, Етида, Тихо ноћи и друге.

Јован Јовичић

Душица Манојловић

Пажљиво слушати музички пример и уочити да ли у Војвођанској свити препознајете неку од песама које смо учили у поглављу !