MUZIČKO

Ženske pesme

Student: Sara Lekić

ŽENSKE PESME

Iz pozicije savremenih promišljanja pitanja roda, zanimljiva je klasifikacijska odrednica Vuka Stefanovića Karadžića, koji usmene lirske pesme određuje kao ženske, istovremeno primećujući da njih pevaju „ne samo žene i devojke, nego i muškarci, osobito momčad”. Pošto on koristi rodne odrednice (žensko/muško, junačko) da bi definisao žanr, a pri tom te odrednice ne odeđuje polom pevača, može se zaključiti da se „žensko“ i „junačko“ obrazuju kao kultuni konstrukti. Više se gleda na pevanje nego na pesmu.​

obredne​

OBIČAJNE

mitoloske

Ženske pesme

šaljive

ljubavne

porodicne

religiozno-verske

rodoljubive

poslenicke

01

OBREDNE

01. OBREDNE

Obredne pesme čuvaju pagansko osećanje života i prastari duh sjedinjavanja čoveka s prirodom. U mnogim krajevima, lirskim obrednim narodnim pesmama, sačuvana su verovanja - da u prirodi caruju božanstva i zli demoni, koji mogu doneti i dobro i zlo, te da ih valja umilostiviti darovima, igrom i dobrim rečima. Obredne pesme su bile vrlo tvrdokorne i nisu prihvatale uticaje pesništva drugih naroda.

Prateći promene u prirodi, pojedine podvrste obrednih pesmama vezane su za godišnja doba tj. određene dane u toku zime, proleća i leta. Zimske obredne pesme pevale su se o novoj godini. Najstarije su koledarske i vodičarske, a mlađe božićne, vučarske pesme i jovanjske.[2] Koledarske pesme pevale su se oko Nikoljdana(Sveti Nikola) u okviru starog obreda koledovanja. U ovim pesmama dominira želja da kuća ekonomski napreduje i da ukućane služi zdravlje. Vodičarske pesme su sačuvane u malom broju. Rano su hristijanizovane pa su stari elementi tog obreda danas vezani za hrišćanski praznik Bogojavljanje.[3] Božićne pesme su po svom karakteru paganske, u najvećem broju primera to su hristijanizovane koledarske pesme. U božićne pesme uplele su se pojedinosti iz pesama drugih vrsta, katkad i iz porodičnih i ljubavnih. O Božiću su se održavali i sabori u pojedinim mestima, gde su se pevale i pesme koje nisu strogo obredne. Vučarske pesme se pevaju početkom godine. Peva ih grupa maskiranih muškaraca "vučara", da otera vukove od kuće domaćina.[4] Jovanjske pesme su se pevale na dan Svetog Jovana (zimskog). Neke su pozivnog karaktera, druge opet posvećene svecu a veći broj pesama je sa porodičnim motivima.

Prolećne obredne pesme Ranilačke pesme Lazaričke pesme pevaju se u rano proleće i njima se iskazivala želja za zdravljem, plodnošću, napretkom i blagostanjem. Markovske pesme Đurđevske pesme pevaju se uoči Đurđevdana i na sam praznik. U pesmama se govori o buđenju prirode, zdravlju i plodnosti životinja, biljaka, ljudi. Uskršnje ili veligdanske pesme Letnje obredne pesme (kalendarske) Ilinske pesme Kraljičke pesme Troičinske pesme Letnje obredne pesme (nekalendarske) Dodolske pesme Krstonoške pesme

koledarske

Koledarske pesme su negovale kult starih božanstava svetlosti i toplote Svaroga i Dažboga. S vremenom su se menjale i primale uticaj nove religije. Vuk Karadžić je rekao da je između tih i božićnih pesama razlika u tome što se reč koledo (u paganskoj mitologiji, koledo je bio mladi, tek rođeni bog), zamenjuje rečima bog, bogo, Božić. Međutim i jedne i druge u sebi sadrže elemente veselja, pojmove iz domaćinstva i prirode. Koledarske pesme su vesele, praznične pesme koje su pevali mladići, koledari, za Božić i Novu godinu. Poznate koledarske pesme su Vojevao beli Vide, koledo, Šta ćemo darovati koledu.

Vojevao beli Vide

Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci14 A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, Stade tropot Oko dvora Vidojeva. Al’ govori beli Vide: „Iziđ’, ljubo, te pogledaj, Šta je gromot, šta je tropot Oko dvora Vidojeva.“ Kad iziđe verna ljuba, Konji mu se kopitaju, Raduju se gospodaru, Da je skoro s vojske doš’o; I golubi s krilma biju.

DODOLSKE

Naša doda Boga moli, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da pokisnu svi orači, Oj dodo, oj dodo le! Svi orači i kopači, Oj dodo, oj dodo le! I po kući poslovači, Oj dodo, oj dodo le! (Moj dodole, siv sokole.

Dodolske pesme su se pevale za vreme letnje suše kako bi se umilostivio bog da pusti kišu. Naši preci su verovali da njihovim životom i prirodom oko njih upravljaju natprirodna bića (bogovi). Da bi umilostivili i izmolili bogove da kišom porose njive sa kukuruzom, vinograde, voćnjake, bašte, priređivali su različite rituale praćene pesmom. Te pesme su pevale devojke, glava okićenih cvećem i lišćem, dok su išle kroz selo kako bi prizvale kišu. Jedna od tih devojka bi skinula sve sa sebe i obložila se različitom travom i cvećem, ali tako da se ništa ne vidi (ta devojka se zvala dodola). Poznate dodolske pesme su Naša doda boga moli, Mi idemo preko sela, Kad idu preko sela.

Mi idemo preko sela, Oj dodo, oj dodo le! A oblaci preko neba, Oj dodo, oj dodo le! A mi brže, oblak brže, Oj dodo, oj dodo le! Oblaci nas pretekoše, Oj dodo, oj dodo le! Žito, vino porosiše, Oj dodo, oj dodo le!

Kraljičke pesme

Krstonoške pesme

Krstonoške pesme su se takođe pevale za vreme sušnih dana, ali njih su pevali mladići predvođeni barjaktarom, koji se naziva krstonoša.

Kraljičke pesme su pevane o Svetim Trojicama. Te pesme su pevale isključivo devojke, među kojima je jedna predstavljala kraljicu. Devojke su išle od kuće do kuće i domaćina pozdravljale sa željom da mu godina bude rodna i berićetna i deca zdrava i napredna. Poznate kraljičke pesme su Djetetu, Oj višnjo, višnjice, Domaćinu.

Slavske pesme

Slavske pesme su pevane na slavama dok se seče slavski kolač.

Kada Srbin slavu slavi On uz kolač sveću stavi, Pa preliva kolač vinom I sve sveti svetim činom! Kolač mu je slika Oca, Svakog dobra davaoca, Sveća mu je slika Sina Slika Duha – sila vina! Pred Trojicom Srbin stane, Pa skrušeno on uzda’ne: Care večni, blagoslovi Svi su Tvoji dari ovi! Narod složi i umnoži, Nek’ svi ljudi budu Božji, Nek’ svi slave ime Tvoje, Tvoga Suda nek se boje! K’o hleb nek su srcem blagi, Kao sveća dušom pravi, Kao vino nek su jaki: Blagi, pravi, jaki – zdravi! Čisti kolač vera čista, Sveća – nada što nam blista, A vino je ljubav krasna Istina je i tu jasna! O, Trojice, Bože jaki, Šta ti dajem ja nejaki? Sve je ovo Tvoja slika Bleda slika Tvoga lika! Nek’ Svetitelj moj Te moli, On do Tebe bliže stoji, Zato njemu palim sveću Daj nam, Bože, dobru sreću! Sva je moja bogomolja: NEKA BUDE TVOJA VOLjA! Svakom živom Ti pomozi, Pa ni meni ne odmozi!

Pesme vezane za hrišćanske praznike

Pesme vezane za hrišćanske praznike su pevane za vreme verskih praznika, a iako su vezane za hrišćanske praznike imaju pagansko obeležje. Božićne pesme su se pevale u porodičnoj kući, jer je nekada bio običaj da se uoči Božića i na sam praznik ne ide od kuće. Najviše ih je posvećeno badnjaku. Lazaričke pesme su deo nasleđa starih Slovena, a kasnije se taj običaj ustalio na Lazarevu subotu. Grupa devojaka je išla od kuće do kuće, pevajući pesme za plodnost, sreću i napredak. Uskršnje pesme su se pevale oko Uskrsa, a u njima je slavljen dolazak proleća, odnosno vaskrsenje prirode. Đurđevske pesme su se pevale uoči Đurđevdana, a slavile su dolazak proleća.

Običajne pesme

Običajne pesme su vezane za određene trenutke čovekovog života. Naši preci činili su utvrđen red postupaka prilikom stupanja u brak, pri krštenju deteta, slavljenju praznika ili prilikom sahranjivanja nekog člana porodice. Utvrđen red postupaka važio je kao pravilo i ono je s vremenom prerastalo u nepisan zakon – običaj. Te pesme su veoma stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je, tokom vremena, dolazilo u tim običajima. U njima se izražavaju najraznovrsnija osećanja: radost, ljubav, nežnost, tuga, bol.

svatovske

počašnice ili zdravice

Svatovske pesme su vrlo stare po postanku. U njima se peva o prosidbi devojke, devojačkoj tuzi zbog rastanka sa roditeljima, radosti zbog života sa voljenom osobom, ali i o neizvesnosti dobrog života u novom domu.

Počašnice su pesme kojima se odaje čast domaćinu ili njegovim ukućanima. U njima se obično želi dobro zdravlje i sreća. Pevaju se (recituju), uz podignutu čašu koja se u čast domaćina ispija, kada se nazdravlja.

uspavanke

tužbalice ili naricaljke

Tužbalice su pesme u kojima se iskazuje bol, žalost za umrlim. U tim pesmama reči su dostojanstvene, uzvišene, a ton veoma tužan i dirljiv. Zbog teme, tužbalice često imaju prepev (refren). U toj vrsti običajnih pesama veličaju se moralne i fizičke odlike umrloga i iznosi težina gubitka za porodicu. Pevaju ih žene, nikad muškarci

Uspavanke su pesme u kojima majka kazuje najlepše želje svom detetu. Njima se iskazuju lepe želje vezane za buduću sreću deteta i njegov miran san. Uspavanke su se pevale prilikom uspavljivanja deteta. U tim pesmama reči su nežne i tople, a melodija tiha i mila

"Kad se bjehu svati podignuli, ne umiju dvora puta naći — od mirisa rana bosioka, od ljepote ruže i viole, od čistine sitne madžurane, od širine zelene naradže, od trepeta sivijeh sokola." Dvori devojački "Naša snaha čestito ti dođe! U dvore je sreću donijela, za kosom joj ogrijalo sunce, u rukama sivoga sokola, a u srcu mira i pogodbe, u ustima meda i pogače!" Snaha U svatovskim pesmama nalazi se i tuga zbog rastanka s roditeljima. "Muči, ne plači, dušo devojko! Tvoja će majka većma plakati. Većma plakati, tebe žaliti, kad tvoje druge na vodu pođu, a lepe Ruže na vodi nema, ni lepe Ruže, ni vode hladne." Kad izvedu devojku

SVATOVSKE PESME

Svatovske pesme su vrlo stare po postanku. U njima se peva o prosidbi devojke, devojačkoj tuzi zbog rastanka sa roditeljima, radosti zbog života sa voljenom osobom, ali i o neizvesnosti dobrog života u novom domu. Svatovske pesme sadrže bogate opise devojačke opreme i prirodne fizičke lepote devojke koja se udaje, i pune su radosti. Radost proističe iz pomisli da će nevesta u dom doneti sreću, ljubav, potomke, bolji život. U ponekim pesmama opevana je tuga zbog rastanka sa roditeljima. Svatovske pesme su Dvori devojački, Snaha, Kad izvedu devojku, Kad se isprosi devojka, Kad polaze svatovi, Konj i mladoženja, Mladoženji i druge

Zaran', kume, zaran', stari svate! Moli vam se ženikova majka: zarana joj snau dovedite, da donese sunce u nedrima, u rukav'ma sjajne mesečine! U svatovskim pesmama ima i mitoloških elemenata. Takva je pesma "Vila zida grad". Vila zida grad ni na nebu ni na zemlji, već na grani od oblaka. Na gradu je sagradila troja vrata: na jedna ženi sina, na druga udaje kćer, a na trećima sedi i gleda đe se munja s gromom igra, mila sestra su dva brata, a nevjesta s dva đevera.

• Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu, različitim poljoprivrednim poslovima, osećanjima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati, mobama, nadmetanjima. Naši preci su mnoge poslove obavljali zajednički, mobama. Prilikom okopavanja kukuruza, kosidbe, žetve i sl. stvarale su se pesme koje su bile u skladu sa vrstom posla i ritmom rada u tom poslu. Rad je u tim pesmama veličan kao najveća radost i one su održavale ljubav prema radu, naročito zajedničkom. U posleničkim pesmama često se nalazi motiv takmičenja. Stari i mladi, muško i žensko, ali najviše momci i devojke, takmičili su se u radu. U tim pesmama kazivalo se radno raspoloženje, a neretko i ljubavna osećanja. Na mobu su se vrlo rado odazivali mladi momci i devojke jer je to bila retka prilika da budu blizu jedno drugom. Da bi olakšali fizički teške poslove, pevali su uz rad, a naročito po završetku posla. Pesme o teškom radu nadničara i bezdušnim gazdama nisu vedre i poletne. U posleničkim pesmama siromašni su opevani kao dobri radnici, a bogataši kao izrabljivači. Naši preci pevali su ne samo o okopavanju, setvi, već naporedo sa razvitkom društva i o raznim zanatskim poslovima, majstorima i šegrtima (abadžijama, kolarima, kujundžijama, sajdžijama, opančarima).

Kako su nastajale u samom procesu rada, te pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vremena. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju, stočarstvo i domaću radinost – pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. Kako se život bogatio novim zanimanjima tako je u posleničke pesme ulazila nova tematika. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se zaključiti u kojem su periodu nastale.

03. Posleničke pesme

• Poznate posleničke pesme su Nadžnjeva se momak i devojka, Žetelice blagosiljaju, Zao gospodar, Ovčar i devojka, Prokleta da je devojka, Kujundžija i hitroprelja, Jablanova moba i druge.

Nadžnjeva se momak i djevojka Nadžnjeva se momak i djevojka: Momak nažnje dvades’t i tri snopa, A djevojka dvades’t i četiri. Kad u veče o večeri bilo, Momak pije dvades’t i tri čaše, A djevojka dvades’t i četiri. Kad u jutru beo dan osvanu, Momak leži ni glave ne diže, A djevojka sitan vezak veze.

JABLANOVA MOBAIli grmi. il' se zemlja trese? Ili bije more o bregove? Niti grmi, nit' se zemlja trese, Niti bije more o bregove, Već to jezdi Jablanova moba. Pred njome je Jablan na konjicu, U ruci mu struk bela bosiljka; Rukom maše, bosiljak miriše: "Lako, lako, moja silna mobo! Sama mi je gospođa kod dvora, Neće znati da je silna moba, Već će mislit' da je turska vojska. Mlada, luda, poplašiće mi se. Tanka, vitka, prelomiće mi se."

Ljubavne pesme su najlepše i najrasprostranjenije narodne lirske pesme. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje, ta lirska vrsta je ne samo najstarija, nastala još u primitivnom društvu, nego i najbrojnija, najraznovrsnija po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. One pevaju o telesnoj i duševnoj lepoti, izjavljivanju ljubavi, ljubavnoj čežnji, ljubavnim sastancima, bolu rastanka, nesrećnim i zabranjenim ljubavima. Te pesme kao svoju okosnicu gotovo uvek imaju neki događaj, ali je on dat više kao crtica nego kao prava priča. Događaj je samo podstrek za iskazivanje onog najvažnijeg, emocionalne sadržine pesme. Ljubavna pesma je nastala u konkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena, društvenih i porodičnih odnosa. Osećanja se iskazuju posredno i diskretno, u slikama, alegorijski. Nema čulnosti, ljubav je samo nagoveštena, samo se naslućuje. Tu malo ima ljubavne sreće i radosti, više ima čežnje i tuge zbog rastanka, bola zbog neostvarene ljubavi. Jezik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. Ljubav između momka i devojke je topla, nežna i prožeta optimizmom. Ona se iskazivala sa malo reči i stidljivo jer se tako moralo prema nepisanom zakonu tadašnjeg patrijahalnog morala. U pesmama, devojke su vredne i skromne, a momci hrabri i snažni. Zanosno se peva o ženskoj lepoti.

Ljubavne pesme

Ljubavne pesme su najlepše i najrasprostranjenije narodne lirske pesme. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje, ta lirska vrsta je ne samo najstarija, nastala još u primitivnom društvu, nego i najbrojnija, najraznovrsnija po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. One pevaju o telesnoj i duševnoj lepoti, izjavljivanju ljubavi, ljubavnoj čežnji, ljubavnim sastancima, bolu rastanka, nesrećnim i zabranjenim ljubavima. Te pesme kao svoju okosnicu gotovo uvek imaju neki događaj, ali je on dat više kao crtica nego kao prava priča. Događaj je samo podstrek za iskazivanje onog najvažnijeg, emocionalne sadržine pesme. Ljubavna pesma je nastala u konkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena, društvenih i porodičnih odnosa. Osećanja se iskazuju posredno i diskretno, u slikama, alegorijski. Nema čulnosti, ljubav je samo nagoveštena, samo se naslućuje. Tu malo ima ljubavne sreće i radosti, više ima čežnje i tuge zbog rastanka, bola zbog neostvarene ljubavi. Jezik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. Ljubav između momka i devojke je topla, nežna i prožeta optimizmom. Ona se iskazivala sa malo reči i stidljivo jer se tako moralo prema nepisanom zakonu tadašnjeg patrijahalnog morala. U pesmama, devojke su vredne i skromne, a momci hrabri i snažni. Zanosno se peva o ženskoj lepoti.

Poznate ljubavne pesme su Ljubavni rastanak, Srpska devojka, Paun pase, Jova i Ruža, Radost u opominjanju, Dragi i nedragi, Momak i devojka, Devojačka kletva i druge.

Dragi i nedragi

Konj zelenko rosnu travu pase, za čas pase, za dva prisluškuje gde devojka svoju majku moli: “Ne daj mene, majko, za nedraga! Volim s dragim po gori oditi, glog zobati, s lista vodu piti, studen kamen pod glavu metati, neg’ s nedragim po dvoru šetati, šećer jesti, u svili spavati”.

06. METODOLOGÍA

Porodične pesme

Porodične pesme opevaju porodicu i porodične odnose. U njima se peva o uzajamnoj i nežnoj ljubavi među braćom i sestrama, o ljubavi majke prema deci, kao i o odnosima među drugim članovima porodice (muža i žena, devera i snahe, svekrve i snahe, zaove i jetrve). U tim pesmama je prikazan idiličan život u porodici, sloga i ljubav, uzajamno poštovanje, ali i sukobi, posebno težak položaj neveste u muževljevoj kući. Najviše ljubavi i topline ima u pesmama koje pevaju o ljubavi sestre prema bratu, kao i majke prema detetu. Sestrinska ljubav, česta kao motiv, prikazana je toplo i snažno. Ona je velika, i za sestru nema veće vrednosti u porodici nego što je brat. I roditeljska ljubav, posebno materinska, čest je motiv porodičnih pesama. Dete je velika radost roditelja, smisao života i najveća nada. Otuda su te pesme veoma lepe i snažne. Poznate porodične pesme su Dvije seje brata ne imale, Najveća je žalost za bratom, Majka čedu, Materino srce, Brat i sestra i tuđinka, U dobru rodu, Mlad se Ivo na vojsku otpravlja i druge.

Šaljive pesme

Šaljive pesme su duhovite pesme koje imaju za cilj da nasmeju i razvesele, ali i da kritikuju. Naši preci voleli su šalu i smeh. Tu svoju odliku iskazivali su i pesmom. Stvarali su šaljive pesme radi vedrog raspoloženja i prijatnog zabavljanja, ali i radi kritike i podsmeha. One ismevaju lakoverne, povodljive, hvalisave i uobražene. U šaljivim pesmama su izložene podsmehu i ironiji negativne ljudske osobine, kao što su sujeta, gordost, oholost, sklonost laganju, hvalisavost, glupost, lažna hrabrost. Takav stav naročito je bio oštar prema osvajačima i izrabljivačima. Smisao za humor veoma se cenio, a naročito onaj koji je bodrio ljude da istraju u borbi protiv potčinjavanja i iskorišćavanja.

Poznate šaljive pesme su Ženidba vrapca Podunavca, Smešno čudo, Aga Asan-aga, Kad se ženi koji kuće nema, Alasima, Silan lovac i druge.

Ženidba vrapca Podunavca

Kad se ženi koji kuće nema

Kad se zeni vrabac Podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku Tri dni hoda preko polja ravna, A cetiri preko gore carne, Zaprosio i isprosio je; Pa on kupi gospodu svatove: Kuma svraku dugackoga repa, A prikumka ticu sevrljugu, Starog svata iz osoja zunju, A djevera ticu lastavicu. Zdravo svati dosli do djevojke, I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara sjenica djevojka: "Tiho jas'te, gospodo svatovi, "Tiho jas'te, tiho besjedite; "Doletece kobac avanica, "Odvesti ce sjenicu djevojku." Jos su oni u rijeci bili, Zalece se kobac avanica, I odvede sjenicu djevojku, Svi svatovi u trn pobjegose, Djuvegija u prosenu slamu, A kum svraka navrh trna cuci.

Kad se ženi koji kuće nema, curu prosi koja sreće nema, svate kupi koji posla nema – sve pandure i vodeničare; na njima je divno odelo: sve u čosi a goli trbusi, dva pešaka, treći konja nema; pa odoše svati po devojku, za gotovu sovru zasedoše: što god treba, to na sovri nema!

HVALA NA PAZNJI