романтизам у музици

romantizam

u muzici

jana stojanoviĆ

romantizam

je pravac u umetnosti koji obuhvata ceo 19. vek. Uslovi za njegov nastanak su se stekli posle francuske buržoaske revolucije, jačanjem novog, buržoaskog staleža. Od tada umetnost nije privilegija samo najužih, elitnih krugova (vlastela), već postaje dostupna širim slojevima građanstva.

Romantizam je dobio ime po književnoj formi roman s kraja 18. veka. Za razliku od današnjeg romana, to je bila vrsta lakog štiva, najsličnija ljubavnim vikend romanima koji se mogu naći na kioscima

Glavne osobine romantičarske umetnosti su subjektivnost, i to da je sadržaj važniji od forme, koja isključivo zavisi od sadržaja. Inspiraciju romantičarski umetnici traže u unutrašnjem životu čoveka: osećanjima i različitim duševnim stanjima. (to je inače vreme kada nastaju žanrovi kao što su fantastika i horor) Zatim, to su egzotični predeli i njihovi stanovnici.

Kako bi što neposrednije izrazili svoja trenutna osečanja, raspoloženja i ideje, romantičarski kompozitori više vole kratke forme. Tako nastaju tipično romantičarski oblici.

Isto tako i herojska borba malih naroda protiv velikih carevina, pošto u 19.veku dolazi do jačanja nacionalne svesti kod mnogih naroda, a neki se oslobađaju od viševekovnih zavojevača (Srbi, među prvima). Otuda često osvrtanje romantičara na srednjevekovnu prošlost, kada su neki od tih naroda imali svoje značajne države

Napisao je oko 600 solo pesama koje je grupisao u cikluse: „Lepa mlinarica“, „Zimsko putovanje“ i „Trnova ružica“. Pojedinačno, najpoznatije pesme su „Grečen za vretenom“, „Pastrmka“, „Posle oluje“ itd. Inače, solo pesme su kompozicije za glas i klavir i dele se na strofične (gde sve strofe imaju istu melodiju) i na prokompovane (gde melodija prati tekst i njegovu ritmiku). Šubert je pored solo pesama pisao i gudačke kvartete i ostala kamerna dela, od kojih je najpoznatiji klavirski kvintet „Pastrmka“ (sa melodijom iz istoimene solo pesme). Veoma značajne su njegovih 9 simfonija, od kojih je najpoznatija 8. u h moll-u, nazvana „Nedovršena“, pošto ima samo 2 stava. Umro je u 31. godini.

Solo pesma

U nekom vidu nastala je još u renesansi, ali nestaje u baroku i klasicizmu. Za oživljavanje tog oblika u romantizmu, zaslužan je Franc Šubert, prvi pravi romantičarski kompozitor, inače Austrijanac.

klavirska minijatura

je kratka kompozicija slobodne forme, namenjena klaviru. Za njen nastanak najzaslužniji je nemački kompozitor Robert Šuman. On je od rane mladosti želeo da postane veliki pijanista, ali zbog preteranog vežbanja, trajno je povredio šaku, pa je morao da odustane od svog sna. Međutim, tada se posvetio komponovanju, naročito za klavir i tako nastaju te klavirske minijature. Šuman ih grupiše u albume, kao što su: „Dečija soba“, „Album za mladež“, „Leptiri“, „Karneval“… I on piše solo pesme čiji su ciklusi „Ljubav i život žene“ i „Pesnikova ljubav“.

Piše i kratke kompozicije za razne instrumente uz pratnju klavira, ipak veoma značajne su mu sve četiri simfonije kao i dva klavirska koncerta. Robert Šuman se oženio sa ćerkom svog profesora klavira, Klarom Vik, kasnije Šuman. Ona je bila među najboljim pijanistima tog vremena i na svojim mnogobrojnim turnejama i koncertima širom Evrope, izvodila je dela svoga muža i na taj način ih propagirala.

pesma bez reči

je u stvari instrumentalna kompozicija. To je i najkarakterističniji romantičarski oblik, u kome se kompozitor najneposrednije izražava. Za nastanak pesme bez reči, najzaslužniji je Feliks Mendelson, jedan od najvećih intelektualaca među kompozitorima tog doba. Između ostalog, njemu možemo zahvaliti što čovečanstvo danas zna za dela velikog Johana Sebastijana Baha. Među značajnijim delima se nalaze muzika za Šekspirovo delo „San letnje noći“ (iz koga je čuveni svadbeni marš), simfonije „Škotska“ i „Italijanska“, kao i čuveni violinski koncert u e moll- u, sigurno jedan od najlepših.

nije poseban oblik, već novi način komponovanja, gde muzika sledi određeni tekst. To može biti ili neki literalni predložak, ili neka priča koju je kompozitor sam zapisao. Na koncertima gde se izvode takve kompozicije, publika uz ulaznice dobija i odštampani program, tekst uz koji lakše prati i razume muziku. Tvorac programske muzke je francuski kompozitor Hektor Berlioz sa svojom „Fantastičnom simfonijom“. Poznata dela su mu i opere „Harold u Italiji“ i ,,Benvenuto Čelini“.

programska muzika

simfonijska poema

On je bio možda najveći virtuoz na klaviru svih vremena, Logično je da je najviše kompozicija pisao za klavir, ali, eto, najveći njegov doprinos istoriji muzike je u oblasti orkestarske muzike.

Zahvaljujući programskoj muzici, nastaje oblik simfonijska poema. To je jednostavačna orkestarska kompozicija programskog karaktera. Za nastanak ovog oblika zaslužan je Franc (Ferenc) List.

mazurka, poloneza, etida, valcer, preludijumi, nokturna i sl

Dok je kao student boravio u inostranstvu, desilo se da je Rusija okupirala Poljsku, tako da do kraja života nije bio u mogućnosti da se vrati u domovinu. To je uticalo i na njegovo stvaralaštvo.

Ovi klavirski oblici su doprinosi velikog poljskog pijaniste i kompozitora Frederika Šopena, nazvanog „pesnik klavira“. Pisao je isključivo za klavir.

Oblici mazurka i poloneza su stilizovane igre iz njegove domovine. Valcer je stilizovana austrijska narodna igra, a vežbe (etide) on obogaćuje poetikom i emocijama.

hvala na pažnji!