PREZENTACIJA ŽIRAFA

PRESENTACIJA

ŽIRAFE

Maša Mirović V2

start

Sadržaj

adaptacije

osnovne informacije

razmnožavanje zanimljive činjenice

kretanje

disanje

ishrana

NADRAŽLJIVOST STANIŠTE

Osnovne informacije

Žirafe

Žirafe su najveće kopnene životinje na svetu. Žive na prostoru od Čada do Južne Afrike, a mogu se videti u skoro svakom zoološkom vrtu. Žirafe imaju jako visok i snažan vrat koji može biti i do 2 metra visok, a širok i do 28cm. Takođe imaju i jako dugačak i lepljiv jezik,koji može biti širok i do 45cm. Žirafe su u srodstvu sa jelenima, antilopama i govedima. Procenjeno je da je na svetu ostalo oko 150.000 jedinki žirafa. Životni vek žirafa u divljini je od 20 do 25 godina.

Kretanje

Title 1

KRETANJE

KAKO SE ŽIRAFE KREĆU?

• Žirafin korak je "elegantan", ali može i veoma brzo da trči bez obzira na njenu visinu i težinu.

• U hodu se kreće i do 7km/h, a u trku dostiže i do 60km/h. Ipak, ona ne može dugo da trči jer pri jednom udisaju uzima 12 litara vazduha.

• Žirafe se najčešće kreću u grupama i u stanju su da pređu velike razdaljine u potrazi za hranom. U prelaženju dužih razdaljina, one se kreću oko 16km/h.

Disanje

Kako žirafa diše?

• Žirafina pluća rade u saradnji sa njenim srcem da bi se obezbedio neophodni kiseonik, ali na način koji je specifičan za žirafe.

• Sporije disanje je neophodno za žirafu da bi se razmenila dovoljno velika količina vazduha.

• Kada žirafa udahne svež vazduh, vazduh iz predhodnog udisaja, iz koga je iskorišćen kiseonik, ne može se potpuno izbaciti.

• Za žirafu ovaj problem nastaje zbog dugačkog dušnika koji zadržava veću količinu ustajalog vazduha nego što čovek može udahuti u jednom udisaju

• Kod žirafe mora da postoji veliki kapacitet pluća kako bi ovaj "loš vazduh" činio samo mali procenat od ukupne količine vazduha u plućima žirafe.

Ishrana

kako i čime se žirafe hrane?

Žirafe su heterotrofni ogranizmi, odnosno biljojedi. Žirafe se hrane granjem i lišćem mimoze i akacije. Brste akaciju i biraju mlade listove sa dosta hlorofila, proteina i šećera.One mogu da pojedu i do 63kg lišća i grančica i popiju oko 30 litara vode dnevno. Retko piju vodu, ali da bi to uradile mora da saviju prednje noge najviše što mogu, a ponekad čak i da ih saviju u kolenima.

+info

Nadražljivost

nadražljivost žirafa

Kao i ljudi, žirafe draži osećaju čulima. Žirafe imaju izuzetno razvijena čula mirisa i sluha. Žirafine uši osetljive su i na najmanji šum, a veća buka može joj oštetiti sluh. Zajedno sa čulom sluha i čulom mirisa ona može osetiti predatoda i može izbeći opasnost. Iako nemaju dosta razvijeno čulo vida, zahvaljujući svojoj visini žirafe imaju jako širok i prostran pogled što im omogućava da uoče neprijatelja, ali i hranu.

+info

Stanište

životno stanište žirafa

• Žirafe žive na prostoru Evrope, Azije i Afrike. One nastanjuju istočnu Afriku, Čad, Tanzaniju, Etiopiju, Keniju i Bocvanu.

• Žive u tropskim krajevima, gde drveće retko raste. Za žirafe voda nije neophodna, pa se one mogu naseljavati daleko od vodenih izvora.

• Uglavnom se naseljavaju na mestima sa dosta drveća i grmlja, tamo gde im je hrana najviše dostupna.

Stanište žirafa

25%

75%

15%

Žirafe žive na prostoru Ćada, Etiopije, Kenije, Tanzanije i Bocvane.

Adaptacije

adaptacije žirafa

• Žirafin vrat adaptiran je tako da ona može lako dohvatiti lišće, grane i plodove sa visokih mesta.

• Takođe njen jezik je velik, ali i sluzav i lepljiv što joj omogućava da lakše guta i žvaće hranu.

• Žirafino neobično, šareno krzno daje joj dobru senku za skrivanje u pustinji ili u senkama.

• Njen vrat građen je tako da može bez problema da zadaje udarce neprijatelju, ali tako da on u samoodbrani ne može da joj povredi vrat.

Razmnožavanje

razmnožavanje žirafa

Žirafe se porađaju stojeći, tako da kada se mladunče rodi pada sa visine od 1.8 metara. Trudnoća kod žirafa traje od 14 do 15 meseci, posle čega se rađa samo jedno mladunče. Novorođeno mladunče žirafe obično bude oko 1.8 metar visoko. Posle samo nekoliko sati od rođenja mladunče je već sposobno da hoda i trči. Ono tada postaje lak plen hijenama, lavovima, leopardima i divljim psima. Smrtnost malih žirafa je velika - do 70% u prvoj godini života.

+info

Zanimljive činjenice

zanimljive činjenice

• U Africi postoji i bela žirafa, koju su ljudi toliko ugrozili da je na svetu ostala samo jedna.
• Žirafe su jedine životinje koje se rađaju sa rogovima.
• Reč žirafa potiče od arapskih reči "sakupljanje i reči "visok".
• Najveća zabeležena žirafa bila je teška čak dve tone i visoka 5,87 metara.
• Žirafe imaju najduži rep među kopnenim sisarima. Njihov rep je dugačak čak 2,4 metara.

+info

Hvala na pažnji!