Иноватори одрживих циљева: Мора и океани

Интерактивна онлајн радионица поводом Европске ноћи истраживача 2021.радионица

Иноватори одрживих циљева: Мора и океани

Аутори: Тања Олеар Гојић, Ивана Павковић, Мирјана Тишма

ПОЧНИ

ПОЧЕТАК

2. Одрживи циљеви

1. Мора и океани

3. Клима и климатске промене

Садржај:

Упутство

ИЗЛАЗ

5. Буди иноватор

4. Загађење

Аутори

Упутство

Добродошли на данашњу радионицу! Пред вама је неколико лекција.

Ваш задатак је да их пређете, одгледате видео-снимке, опробате се у извођењу експеримената и решите квиз.

Свим млађим ученицима предлажемо да све активности пређу у присуству родитеља или старијих особа.

Опробајте се као иноватори. Можда ће баш ваш рад решити проблем загађења и климатских промена! Уживајте док радите!

1.

Мора и океани

Пратите причу о морима и океанима. Надамо се да ће вас подстаћи да истражите нека далека мора и сазнате што више о фантастичном свету морских дубина.

ДАЉЕ

НАЗАД

Шта су океани ?

Океан је огромна јединствена маса слане воде. * Океани нису засебна водена тела, већ су међусобно повезани и формирају једну континуирану водену масу (Светско море), која прекрива 70,78% површине Земље. * Површина Светског мора је 3,61 × 108 милиона км2, и обухвата велике океане и мања мора. * Просечна дубина океана износи 3796 м, а у њима се налази 1,35 × 1018 м3 воде, што чини око 97% укупне количине воде на Земљи. * Остатак воде на Земљи, око 3%, чине реке, језера, подземне воде, ледени покривачи и глечери и водена пара.

ДАЉЕ

НАЗАД

Слана морска вода је мешавина обичне (H2O)и тешке воде (HDО), која садржи деутеријум (D) – водоник дупло тежи од обичног водоника. Океанске воде нису мирне, већ се крећу морским струјама, плимама и осекама. Морске струје крећу се око Земљине лопте, а постоје две врсте струја: површинске, које покреће ветар, и дубинске, које настају услед разлика у густини воде. Плиме и осеке свакодневно покрећу воду под утицајем Месечеве и Сунчеве гравитације.

ЗАДАТАК

ДАЉЕ

НАЗАД

Задатак: Јаје у води

Извођење експеримента: У све три посуде сипајте воду. У прву ништа не треба додавати, у другу насути једну кафену кашичицу соли, а у трећу четири кафене кашичице. Јаје најпре спустите у прву посуду. Забележите на стаклу где је најнижа тачка јајета. Затим пребацити јаје у следеће две посуде и учинити исто. Шта примећујете? Шта мислите зашто се то дешава?

Да ли је лакше пливати у језеру, базену или мору? Шта мислите зашто? Извешћемо један експеримент. Потребан материјал: 1) јаје 2) со 3) 3 исте провидне посуде (чаше или тегле) 4) вода

НАЗАД

Мапа океана

Додирните звезду и сазнајте име океана, а кликом сазнајте више о њима.

ДАЉЕ

НАЗАД

ОКЕАН ГОВОРИ ПРЕВОД Кликните на наслов и прочитајте превод текста са видеа.

Видео Океан говори

ДАЉЕ

НАЗАД

Живи свет мора

КОРАЛНИ ГРЕБЕН ПРЕВОД кликни на наслов и прочитај превод текста из видеа.

НАЗАД

2.

Одрживи циљеви

Сазнајте шта су то одрживи циљеви и који су то циљеви који су усмерени на климу и мора.

ДАЉЕ

НАЗАД

Одрживи циљеви

Ми се овде посебно бавимо следећим циљевима:

Циљеви одрживог развоја, такође познати и као глобални циљеви, представљају универзални позив на деловање ради искорењивања сиромаштва, заштите животне средине и обезбеђивања мира и просперитета за све.

Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њихових последица.

Истражи

Циљ 14. Очувати и одрживо користити океане, мора и морске ресурсе за одржив развој.

Упознај све циљеве

истражи

3.

Клима и климатске промене

Сазнајте шта је то клима и на који начин мора и океани утичу на њу, а како она утиче на мора и океане.

ДАЉЕ

НАЗАД

Шта је клима?

Клима је средња вредност атмосферских услова (температуре, падавина, ветрова итд.) који владају у једном подручју током дужег низа година. Стандардни период за дефинисање просечног времена дате области, према Светској метеоролошкој организацији (World Meteorological Organization), јесте 30 година. Два најважнија елемента која дају основне одлике клими сваке области јесу температура ваздуха и количина падавина. Клима је негде хладна, негде топла, негде умерена; или пак сува или влажна.

ДАЉЕ

НАЗАД

Шта је глобално загревање?

Глобално загревање је назив за повећање просечне температуре земљине атмосфере и океана нарочито у 20. веку, као и за пратеће климатске ефекте. Од почетка 20. века, средња температура Земљине површине се повећала за око 0,8°C, при чему је до око две трећине повећања дошло у последње три декаде.

ДАЉЕ

НАЗАД

Загревање климатског система је недвосмислено и првенствено је узроковано повећањем концентрација гасова стаклене баште, насталих људским активностима као што су сагоревање фосилних горива и крчење шума.

Проучи мапу врелих тачака на мору

За старије ученике: Израчунај свој ОТИСАК угљеника

ДАЉЕ

НАЗАД

Израчунај свој угљенични отисак

Шта је угљенички отисак?То је мерило које представља емисије гасова са ефектом стаклене баште сваког појединца на годишњем нивоу и омогућава нам да проверимо колики је наш лични утицај на климатске промене. Просечна особа у Сједињеним Државама емитује око 27 тона CО2 годишње. На сајту датом испод израчунај свој угљенички отисак. (сајт је на енглеском.)

Иди на сајт

НАЗАД

Неправилности у температури површине мора

Искористите прилику и кликом на слику погледајте како се мењала температура мора у одређеном временском периоду. Обратите пажњу у ком месецу је вода на северном мору најтоплија. Померањем жуте куглице на плавој траци, крећете се кроз време.

НАЗАД

На шта утиче глобално загревање?

Неки од ефеката глобалног загревања, осим повећања температуре су:- раст нивоа мора, - промене у падавинама - ширење пустиња, - повећање киселости океана (ацидификација); - екстремнији метеоролошки феномени, као што су суше, топлотни валови; - утицај на екосистеме, нестанак појединих врста због температурних промена и др. Глобално загревање не треба мешати са оштећењима озонског омотача.

ДАЉЕ

НАЗАД

Провери своје знање у квизу!

КВИЗ

НАЗАД

4.

Загађење мора

Како долази до загађења мора и како то загађење утиче на живи свет мора.

ДАЉЕ

НАЗАД

Како загађујемо мора?

ДАЉЕ

НАЗАД

5 ГРАМА ПЛАСТИКЕ НЕДЕЉНО? Велика је могућност да годишње поједемо више од 100.000 комадића микропластике.То је отприлике 5 грама пластике недељно, 21 грам месечно, 250 грама годишње.

ДАЉЕ

НАЗАД

КАКО СЕ ТО ДОГАЂА? Осам милиона тона пластике заврши у светским морима и океанима сваке године. Они се изломе у ситне комадиће што зовемо микропластика. Довољно је ситна да уђе у наш ланац исхране заједно с другим типовима микропластике попут оне која се ослобађа када перемо нашу одећу.

WWF

ДАЉЕ

НАЗАД

Животиње пате и умиру

ДАЉЕ

НАЗАД

WRITE A TITLE HERE

Lorem ipsum dolor sit amet

Неки изуми за чишћење мора

НАЗАД

Буди промена! Буди иноватор!

Кликом на слику улазите у алат звани Падлет тј. онлајн дигитални пано, на који ћете да убаците линк до слике или видеа свог решења и објашњење како то што сте замислили решава проблем загађења или климатских промена. Ваш рад ће бити видљив након одобрења и учествује у наградном конкурсу уколико је послат у периоду од 22.- 30.9.2021.године !

НАЗАД

АУТОРИ

Мирјана Тишма

Тања Олеар Гојић

Ивана Павковић

Педагошки саветник, професор разредне наставе у ОШ ,,Драган Лукић", координатор Одсека за рад са децом Менсе Србије, председник удружења УченIQ

Професор разредне наставе у ОШ ,,Јован Дучић" у Београду, члан Управног одбора удружења УченIQ, координатор радног тела за наставне материјале.

Педагошки саветник, професор разредне наставе у ОШ ,,Драган Лукић", координатор SIGa Родитељ у Менси Србије, потпредседник удружења УченIQ

Додатне информације можете добити путем мејла uceniqrs@gmail.com или на сајту www.uceniq.edu.rs

ДАЉЕ

Захваљујемо се на учешћу!

Наш пројекат!