VIBRIO CHOLERAE

Vibrio cholerae

Radili: Lazar Savić, Stefan Beredji, Dragan Vrselja

.01

Morfološke osobine

Gram negativni, pokretni, lako savijeni štapići. Najznačajniji su: vibrio kolere biotip eltor i vibrio kolere biotip kolere

.02

Kulturelne osobine

Pošto dobro podnose alkalnu sredinu, kultivišu se u aerobnim uslovima na selektivnim podlogama koje imaju alkalne pH vrednosti. Na tim podlogama obrazuju se sitne prozračne kolonije.

.03

Biohemijske osobine

Vibrioni se odlikuju izrazitom biohemijskom aktivnošću prema brojnim ugljenim hidratima. Na osnovu razgradnje manoze, saharoze i arabinoze moguće ih je podeliti u osam grupa.

.04

Otpornost

Uzročnik kolere je prilično osetljiv mikroorganizam na brojne fizičke i hemijske agense. Ističe se, međutim, kao što je već rečeno, njegova otpornost na alkalnu sredinu, dok ga kisela brzo uništava. Osetljiv je i na brojne antibiotike.

.05

Toksičnost

Vibrioni ne luče egzotoksine. Njihov endotoksin ima tri komponente. Stvaraju takođe jedan faktor permeabilnosti koji dovodi do izlaska tečnosti kroz zid kapilara i mucinaze koji su odgovorni za deskvamaciju epitela.

.06

Antigena građa

Sadrže somatske O- antigene i flagelarne H-antigene. Na osnovu komponenata O-antigena moguće je razlikovati pojedine serotipove vibriona. H-antigeni su indentični kod svih bacila roda vibrio, te nemaju nikakvog značaja.

.07

Patogenost

Vibrioni izazivaju lokalna zapaljenja i nikada ne prodiru u krv i druge organe. Teška slika kolere razvija se tako što pod dejstvom toksina tečnost iz krvnih sudova prodire u lumen tankog creva. To dovodi do blokiranja apsorpcije tečnosti u debelom crevu i ogromnog gubitka tečnosti preko proliva. Ukoliko se ne nadoknadi izgubljena tečnost, bolest ima letalan završetak.Životinje nisu osetljive na vibrio kolere.

.08

Epidemiologija

Kolera je karantinska bolest. Naziv joj potiče od hipokrata. Postojbina joj je Indijski potkontinent. I danas su glavna endemska žarišta u deltama Ganga i Bramaputre, odakle se kolera širi u vidu većih ili manjih epidemija. Rezervoar infekcije je čovek. Uzročnik se najčešće prenosi preko prljavih ruku, vode i hrane. Epidemije kolere zabeležene su i u našoj zemlji. Najveća epidemija je bila 1913. godine u srpskoj vojsci za vreme Balkanskog rata, kada je registrovano oko 5000 umrlih.

.09

Profilaksa

Posle prelažanog oboljenja stiče se samo tip-specifičan imunitet. Vakcine koje sadrže formalinom ubijene vibrione daju kratkotrajnu i nesigurnu zaštitu. Ipak, pošto se radi o veoma opasnom oboljenju, naši zakonski propisi obavezuju na vakcinisanje sve osobe koje putuju u endemične krajeve. Mere lične higijene, uz zdravstveno prosvećivanje, ostaju i dalje mere od prvorazrednog značaja.

.10

Materijal za bakteriološki pregled

Kada se sumnja na koleru, treba pregledati sledeće materijale: izmet, povraćene mase, hranu i vodu. Kako je uzročnik osetljiva bakterija, materijale traba što pre dopremiti u labaratoriju.

Sažetak

- Dobro podnose alkalnu sredinu i kultivišu se u aerobnim sredinama gde obrazuju sitne prozračne kolonije. - Veoma osetljive bakterije koje imaju biohemijsku aktivnost prema ugljenim hidratima. - Vibrioni izazivaju lokalno zapaljenje i nikada ne prodiru u krv. - Kolera je karantiska bolest, najčešće se prenosi preko prljavih ruku. - Posle preležanog oboljenja stiče se tip- specifičan imunitet. - Vakcine predstavljaju kratku i nesigurnu zaštitu. - Mere lične i opšte higijene i dalje predstavljaju najbolju zaštitu.