Opšta virusologija

Virusi

Radili: Hornjak Milica, Dupak Aleks, Stanojković Nemanja Predmetni nastavnik: dr Karin Čongradac

• Uvođenje kolodijumske membrane kao filtra doprinelo je otkrivanju približne veličine virusnih čestica.
• Primena elektronskog mikroskopa je omogućila posmatranje i upoznavanje njihove građe.
• Kultivišu se na oplođenim kokošijim jajima i ćelijskim kulturama.
• Virusologija je povezana sa citologijom, biohemijom, genetikom,... a upravo sve to je omogućilo potpunija saznanja o virusima.

• Virusi (virus - otrov) su najmanji i najjednostavniji mikroorganizmi.
• Postojanje virusa je prvi put dokazao botaničar Ivanovski 1892. godine ispitujući mozaičnu bolest duvana.
• Virusi se nalaze u profiltriranom materijalu obolelih.

Opšte karakteristike virusa

Sadržaj

01 Veličina i građa virusa

02 Hemijski sastav

03 Umnožavanje virusa

04 Interferencija virusa

05 Tropizam i selektivnost virusa

Opšte karakteristike virusa:

• Virusi su mikrobiološki agensi koji se bitno razlikuju od svih drugih jednoćelijskih mikroorganizama. Intracelularni paraziti. Oni su nesposobni za bilo kakav nezavisan metabolizam, za razliku od drugih striktnih intracelularnih parazita.
• Od genetskog materijala sadrže samo jednu vrstu nukleinskih kiselina DNK i RNK, ali nikada obe.
• Neki virusi imaju ove kiseline u obliku dvostrukih uporednih lanaca, dok neki poseduju samo jednostruki DNK ili RNK lanac.
• Nukleinska kiselina je osnovni sastojak virusne čestice. U njoj su zapisane sve genske informacije koje obezbeđuju život virusa. Virusne nukleinske kiseline imaju sposobnost da potčine sve aktivnosti inficiranih ćelija viših organizama u interesu virusa.
• Značajna osobina virusa, po kojoj se razlikuju od ostalih mikoorganizama, jeste tzv. faza pritajenja (eklipsa).
• To je period kada se virusna čestica posle ulaska u živu ćeliju dezintegriše u molekularne sastojke i ne može se ni videti ni dokazati u ćeliji.

01 Veličina i građa virusa

Kliknite na naslov kako bi videli prezentaciju o veličini i građi virusa

02 Hemijski sastav virusa

• Hemijski sastav virusa je relativno siromašan u odnosu na druge mikroorganizme.
• Svi virusi imaju nukleinsku kiselinu i proteine, a neki i lipide i polisaharide.
• Nukleinska kiselina čini od 1% do 30% virusne čestice.
• Virusna nukleinska kiselina ima najviše nekoliko stotina gena, što je relativno mali kodirajući kapacitet, ali sasvim dovoljan da obezbedi sve životne funkcije.
• Najveći deo proteina viriona čine strukturni proteini koji grade kapsid.
• Pored njih, neki složeniji virusi imaju i neke enzime.
• Virusni proteini su veoma dobri antigeni.
• Lipide i polisaharide imaju samo virusi koji poseduju dodatni omotač.
• To su uglavnom, veći i složeniji virusi.

03 Umnožavanje virusa

• Razmnožavanje virusa nema nikakave sličnosti sa razmnožavanjem ćelijskih organela. Na primer, oni se ne mogu razmnožavati prostom deobom ili cepanjem virusne partikule.
• Zbog toga se razmnožavanje virusa označava i kao umnožavanje.
• Pošto nemaju svoj metabolizam, virusi moraju da parazitiraju u živoj ćeliji i da je prisile da stvara sve što je potrebno za formiranje novih infektivnih čestica.
• Virus je sposoban da diriguje metaboličkim procesima ćelije domaćina da stvara prvenstveno sve ono što je potrebno za virusne čestice i da zanemari stvaranje materijala koji je potreban ćeliji domaćina.
• Uprošćen prikaz ciklusa umnožavanja virusa može se predstaviti kroz sledećih pet faza.

1. pripajanje ili adsorpcija na ćeliju domaćina 2. prodiranje ili penetracija i gubitak omotača 3. sinteza virusnih komponenata (faza pritajenja ili eklipse) 4. sastavljanje virusnih čestica 5. oslobađanje viriona

Ciklus umnožavanja virusa

• Prvenstveno zavisi od toga da li je u pitanju RNK ili DNK virus,
• Da li postoji dodatni omotač ili ne,
• Da li je ćelija životinjska, biljna ili bakterijska
• Faze umnožavanja virusa u inficiranoj ćeliji odvijaju se najčešće u jedru i u citoplazmi.
• Retki su virusi koji se sintetišu samo u citoplazmi.

05 Interferencija virusa

• Interferencija virusa je najčešći oblik međusobnog delovanja virusa.
• Interferencijom se označava pojava zaštite ćelije od inficiranja drugim virusom.
• Jedan oblik interferencije se događa kada se jedan virus veže za receptor na površini ćelije i zauzima ili ošteti mesto srodnom virusu koji koristi isti receptor.
• Onemogućavanje apsorpcije drugom virusu znači i izostanak inficiranja ćelije.
• Druga pojava interferencije odvija se u ćeliji inficiranoj sa dva različita virusa.
• Jedan virus dovodi do remećenja metabolizma ćelije za svoje potrebe i istovremeno ne dozvoljava da ćelija stvara materijal potreban drugom virusu.
• U tom slučaju ne dolazi do umnožavanja drugog virusa.
• Treća pojava interferencije vezana je za interferon koji stvara inficirana ćelija .
• Interferon je supstancija proteinske prirode koja predstavlja jedan od najznačajnijih odbrambenih faktora u ljudskom telu.
• On stimuliše neinficiranu ćeliju da proizvodi enzime koji imaju antivirusnu aktivnost.

Stvaranje i mehanizam dejstva interferona

• Većina ćelija ima gen za interferon, koji je stalno prigušen.
• Kada virus dospe u ćeliju, on oslobodi ovaj gen i ćelija odmah počinje da sintetiše interferon.
• Stvoreni interferon se izlučuje iz inficirane ćelije i ima sposobnost da od inficiranja virusom zaštiti zdrave neinficirane ćelije.
• On preko receptora na površini stimuliše neinficirane ćelije da proizvode enzime koji remete sintezu virusnih proteina.
• Interferonom stimulisana ćelija ože biti inficirana nekim virusom, ali taj virus neće moći da se umnožava u njoj jer će biti sprečena sinteza njegovih proteina.
• Interferon ometa razvoj svih virusa, dakle, nije speifičan za određeni virus.
• Specifičnost interferona se odnosi za ćelije u kojima je sintetisan.
• INTERFERON ŠTITI SAMO ONU VRSTU ĆELIJA KOJE SU GA STVORILE.

Vrste interferona

• Prema vrsti ćelija koje sintetišu interferon i nekim drugim njegovim osobinama razlikuju se tri vrste: ALFA, BETA I GAMA interferon.
• Ako inerferon stvaraju virusom inficirani limfociti, beta interferon fibroblasti i neke druge ćelije, a gama interferon imunokompetentni T-limfocitii.
• Interferon se stvara i u slučajevima kada su ćelije stimulisane endotoksinima bakterija i nekim drugim intracelularnim mikroorganizmima (rikecije, hlamidije, brucele)
• Interferoni su uvedeni kao mogući lekovi od virusnnih infekcija.
• Interferoni dobijeni od humanih limfocita koriste se kao imunomodulatori kojima se stimuliše imuni sistem kod imunokompromitovanih osoba.

Oblici interakcije između virusa

1. NEOMETANO UMNOŽAVANJE dva virusa događa se u slučaju kada se jedan virus umnožava u citoplazmi, a drugi u jedru inficirane ćelije.
2. DOPUNJAVANJE VIRUSA je pojava kada jedan nekompletan virus korissti enzime i gotove polipeptide koji se stvaraju u ćeliji po instrukcijama drugog kompletnog vvirusa.
3. REKOMBINACIJA VIRUSA se javlja u slučajevima kada virusi prisutni u istoj ćeliji kombinuju genski materijal. Posledica genske rekombinacije je nastanak virusa sa novim osobinama.

Selektivnost virusa

Tropizam virusa

• Iako su virusi striktni intracelularni paraziti, ne mogu inficirati bilo koju ćeliju.
• U tom pogledu oni ispoljavaju fenomen označen kao TROPIZAM VIRUSA.
• Ova specifičnost je vezana za receptore na povšini osetljivih ćelija i sposobnost virusa da se u njima umnožava.
• Virus gripa napada samo ćelije disajnih puteva, rinovirus samo sluzokožu nosa...
• Ima virusa, međutim, koji mogu inficirati i više organa.
• Virus malih boginja napada ćelije kože, sluzokože, jetre, slezine...

• Određenu specifičnost virusa ispoljavaju i u pogledu biološke vrste domaćina. Ova osbina se naziva SELEKTIVNOST.
• Neki izazivaju infekcije samo kod ljudi (virus poliomijelitisa), neki samo kod toplokrvnih kičmenjaka i ljudi (virus besnila).
• Selektivnost virusa je uočena i u odnosu na starost domaćina.

KRATAK PREGLED NAUČENOG

• Interferencija virusa je najčešći oblik međusobnog delovanja virusa (postoje tri oblika interferencije)
• Interferon je supstancija koja predstavlja jedan od najznačajnijih odbrambenih faktora u ljudskom telu.
• Interferon stiti samo onu vrstu celije koja ga je stvorila
• razlikuju se tri vrste interferona: ALFA, BETA I GAMA interferon.
• Interferoni su uvedeni kao mogući lekovi od virusnih infekcija.
• Postoje tri oblika interakcije izmedju virusa: neometano umnožavanje, dopunjavanje virusa, rekombinacija virusa
• Tropizam virusa je osobina virusa da inficira samo odredjenje celije (ne mogu inficirati bilo koju ćeliju)

• Virusi su mikrobiološki agensi koji se bitno razlikuju od svih drugih jednoćelijskih mikroorganizama. Intracelularni paraziti. Oni su nesposobni za bilo kakav nezavisan metabolizam.
• Značajna osobina virusa, po kojoj se razlikuju od ostalih mikoorganizama, jeste tzv. faza pritajenja (eklipsa).
• Pošto nemaju svoj metabolizam, virusi moraju da parazitiraju u živoj ćeliji i da je prisile da stvara sve što je potrebno za formiranje novih infektivnih čestica.

PITANJA ZA PONAVLJANJE

1. Navedi osnovne karakteristike virusa 2. Od čega se sastoje virusi? 3. Navedi pet faza umnožavanja virusa 4. Gde se umnožavaju virusi? 5. Šta je interferencija virusa? 6. Koje inerferone razlikujemo? 7. Šta je tropizam, a šta selektivnost virusa?

HVALA NA PAŽNJI!