STAPHYLOCOCCUS

Stafilokoke

Radile: Andrea Čvorović, Katarina David, Milena Basara MST 2-3Predmentni nastavnik: dr Karin Čongradac

Sadržaj

1. Uvod

7. Patogenost

8. Imunitet

2. Morfološke osobine

3. Kulturelne osobine

9. Epidemiologija

10. Profilaksa

4. Biohemijske osobine

5. Otpornost

11. Materijal za bakteriološku dijagnozu

6. Toksičnost

Uvod

Bakterije iz roda stafilokokus su široko rasprostranjene u živoj i neživoj prirodi Prvi ih je ugledao Robert Koh 1878. godine Najčešće su uzročnici gnojnih oboljenja i zbog toga se svrstavaju u grupu piogenih koka Za humanu medicinu značajne su četiri vrste :Stafilokokus aureus (Staphylococcus aureus)Stafilokokus epidermidis (Staphylococcus epidermidis)Stafilokokus intermedijus (Staphylococcus intermedius)Stafilokokus saprofitikus (Staphylococcus saprophyticus)

Morfološke osobine

• Loptastog su oblika, prečnika do 1 µm

• Po Gramu se boje pozitivno

• Nemaju izraslina, nepokretni su

• Neki sojevi imaju kapsulu vidljivu pod mikroskopom i oni su virulentniji

• U mikroskopskim preparatima kultura nalaze se u grozdolikim grupicama

Kulturelne osobine

Na čvrstim podlogama formiraju okrugle, neprozirne, sjajne, glatke kolonije veličine do 2 mm posle inkubacije od 24h. Razlikuju se: zlatnožute, svetložute, boje krema i bele.

Rastu na većini hranljivih podloga. Dobro podnose visoke koncentracije kuhinjske soli u podlogama.

Na čvrstim krvnim podlogama obrazuju beta hemolizu oko kolonija.

U tečnim podlogama ne stvaraju pigment, već zamućenje i talog

Biohemijske osobine

• Svi sojevi stafilokoka aureus razlažu glukozu i manitol

• Stvaraju lizozim i termostabilnu dezoksiribunukleazu

• U drugim biohemijskim aktivnostima postoje brojne razlike među sojevima

Otpornost

Stafilokoke su veoma otporne bakterije-Otporne su na toplotu i sušenje -Veoma brzo uspostavljaju rezistenciju prema antibioticima Velike koncentracije soli i šećera u namirnicama im ne smetaju za razmnožavanje. U namirnicama mogu izlučiti toksine koji mogu dovesti do trovanja

Toksičnost

Pored celularnih supstancija koje su sastavni delovi bakterijske ćelije,stafilokoke stvaraju i izlučuju mnogobrojne ekstracelularne toksične supstance. Ne stvaraju svi sojevi stafilokoka sve toksine.

Patogenost

Stafilokokus aureus najčesće dovodi do oboljenja kože.To su gnojna oboljenja koja se manifestuju kao apsces, furunkul, karbunkul. Ukoliko stafilokoke prodru iz ovih žarišta u druge lokalizacije mogu se javiti znaci teških oboljenja kao što su: - osteomijelitis - meninigitis - artritis Kod teških stafilokoknih oboljenja nije redak prodor stafilokoka u krv što dovodi do stafilokokne sepse

Česte su primarne lokalizacije stafilokoka na krajnicima, ždrelu, nosu, očnim kapcima i dr. Akutne upale creva razvijaju se pod dejstvom stafilokoknih enterotoksina koje neki sojevi stvaraju u hrani

Imunitet

Prilikom infekcije stafilokokama javlja se ćelijski i humoralni imuni odgovor, ali se ne stiče pouzdan imunitet. Najznačajniju ulogu kod stafilokoknih infekcija ima fagocitoza

Epidemiologija

Procesos

Obolele osobe ili kliconoše kao i neke domaće životinje predstavljaju rezervoar infekcije. Smatra se da oko četvrtina ljudi ima stafilokoke u nosu, ždrelu i na koži, a da pri tome nema nikakve simptome

Veoma je važno utvrditi da li među bolničkim osobljem ima kliconoša. Bolnički sojevi su često rezistentni na brojne antibiotike i predstavljaju veliki rizik za bolesnike. Bolnički sojevi mogu dovesti do ozbiljnih infekcija.

Nosni sekret, pljuvačka i gnoj najznačajniji su izvor zaraze. Pored direktnog prenosa bakterija iz ovih izvora one se mogu naći u vazduhu i uneti u organizam udisanjem.

Profilaksa

Najznačajnije mere za sprečavanje širenja stafilokoknih infekcija su otkrivanje i lečenje kliconoša među bolničkim osobljem, osobljem koje radi na obradi i spremanju hrane, zabrana upotrebe kontaminisane hrane, primena anitibiotika prema antibiogramu, dezinfekcija vazduha.

Primenom aktivne i pasivne imunizacije nisu dobijeni zadovoljavajući rezultati u svim slučajevima tako da se ona retko izvodi kod ugroženih osoba.

Materijal za bakteriološku dijagnozu

Za bakteriološku dijagnozu stafilokokne infekcije treba prvenstveno uzeti materijal sa mesta zapaljenja:

Sumnja na sepsu - krv

Bris grla, nosa, ždrela, tonzila, kože, gnoj, ispljuvak, urin

Ređe se uzima: izmet, punktat organa/tkiva

Kod suspektivnih trovanja- hrana, povraćane mase, izmet

Zapaljenje mozga - likvor

Pitanja za proveru naučenog

1. Koja oboljenja stafilokoke najčešće izazivaju?
2. Da li su stafilokoke otporne na toplotu i sušenje?
3. Na kakvim hranljivim pdologama raste stafilokok?
4. Koji imuni odgovor se javlja prilikom infekcije stafilokokom?
5. Ko predstavlja rezervoar infekcije?
6. Koji su najznačajniji izvori zaraze?
7. Koje su najznačajnije mere za sprečavanje širenja infekcije ?

Sažetak

-Loptastog oblika prečnika do 1 µm, nepokretni, Gram pozitivni bacili -Stafilokok raste na većini granljivih podloga -Otporan na toplotu, sušenje i antibiotike -Najčešće izazivaju oboljenja kože -Primarne lokalizacije na krajnicima, ždrelu, nosu, očnim kapcima -Ne stiče se pouzdan imunitet -Rezervoar infekcije su oboleli i kliconoše -Nosni sekret, pljuvačka i gnoj su najznačajniji izvori zaraze -Otkrivanje i lečenje kliconoša među bolničkim osobljem su najznačajnije mere za sprečavanje širenja stafilokoknih infekcija. -Za bakteriološku dijagnozu stafilokokne infekcije treba prvenstveno uzeti materijal sa mesta zapaljenja