Namerne recenice

Namerne (finalne) rečenice

Namerne rečenice izriču nameru subjekta glavne rečenice.Radnja zavisne rečenice smatra se uvek istovremenom sa radnjom glavne rečenice.

gradnja

Primeri

razlikujte

Magister discipulo dixit ut legeret. Učitelj je učeniku rekao da (neka) čita.

Glagol zavisne rečenice stoji u konjuktivu prezenta i imperfekta.U glavnoj rečenici često stoje izrazi:

Ideo viam tibi ostendo, ne erres. Zato ti pokazujem put, da ne bi lutao.Multum lego, quo melius sciam. Mnogo čitam, da bih to bolje znao.Multi iuvenes Athenas profeci sunt ut in Academia studerunt.Mnogi mladići putovali su u Atinu da bi studiarali u Akademiji.

• ut - da
• ne (ut non) - da ne
• quo (ut eo) - da što (uz komparativ priloga)

Zavisna rečenica počinje veznicima:

• Ideo, eo, idcirco, propterea - zato
• ea mente, eo consilio - s tom namerom
• ea condicione, ea lege - pod tim uslovom

Magister dixit discipulum nihil legere. Učitelj je rekao da učenik ništa ne čita.

Zavisna rečenica izražava učiteljev zahtev.

Konjuktiv prezenta gradi se od prezentske osnove, na koju se kod glagola I konjugacije dodaje vokal e, a kod glagola II, III i IV konjugacije vokal a, a zatim lični nastavci za aktiv ili za pasiv. U I konjugaciji sažimaju se vokal e i vokal a iz osnove. Konjuktiv imperfekta gradi se tako što se na prezentsku osnovu doda formant re i lični nastavci za aktiv ili za pasiv.

Akuzativ s infinitivom (u srpskom iskazna rečenica) izražava učiteljevu konstataciju.