finansijsko

Poslovi sa bankama

Dejana Jovanović

start

Pojam i uloga banke u savremenom turističkom poslovanju

Bankarski poslovi

Vrste banaka

Pojam i uloga banaka u savremenom turističkom poslovanju

back

Bankarskim poslovima smatraju se svi oni poslovi koje banke tradicionalno obavljaju i svi poslovi koji su institucionalizovani kao bankarski poslovi. Razvoj banaka podrazumeva njihovu sposobnost a se prilagode zahtevima tržišta, tj. svojih klijenata i potencijalnih klijenata, a pre svega promenama u društvu.

Vrste banaka

Start

Banka je ekonomski subjekt, najčešće osnovan u obliku okcionarskog društva, koji se bavi: prikupljanjem štednje, odobravanjem kredita, platnim prometom i drugim poslovima.

Depozitne komercijalne banke

Univerzalne banke

Hipotekarne banke

Bankarski sistem predstavlja organizacija bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja u smislu strukture, funkcije, vlasništva i međusobne povezanosti banaka.

Specijalizovane banke

Razvojne banke

Prema vlasništvu, banke mogu biti u :

• privatnom,
• državnom
• mešovitom vlasništvu

Multinacionalne banke

more

back

"OFF SHORE" banke

next

Šta su štedionice ?

Institucije slične bankama su štedionice , ali one u užem smislu ne pripadaju bankama .One najčešće prikupljaju depozite (štedlju) od svojih članova i njima odobravaju kredite . Najpoznatiji oblik štedionica su stambene štedionice koje daju stambene kredite svojm članovima i šteditno-kreditne zadruge koje najčešće kreditiraju zemljoposednike i zanatlije. Postoji mogućnost osnivanja i opštih štedionioca, koje su otvorene za sve a ne samo sa svoje članove . Najpoznatiji primer ovakve štedionice je poštanska štedionica

Bankarski poslovi

Start

Kriterijumi za podelu bankarskih poslova su :

Funkcionalni kriterijum

Bilansni kriterijum

pasivni bankarski poslovi

aktivni bankarski poslovi

• poslovi mobilizacije i koncentracije slobodnih novčanih sredstava
• bankarski plasmani( plasmani u obliku kredita i hartija od vrednosti)
• komisioni i posrednički poslovi
• sopstveni(vlastiti poslovi)

neutralni bankarski poslovi

sopstveni bankarski poslovi

Vremenski kriterijum

• kratkoročni
• dugoročni

more

Pasivni bankarski poslovi

Poslovi mobilizacije tj prikupljanja novčanih sredstava sa finansijskog tržišta mogu biti :

• dugoročni

• kratkoročni

Karakteristični kratkoročni pasivni bankarski poslovi su depozitni poslovi (deponovanje sredstava kod poslovne banke )

• Depozit po viđenju -podrazumeva sredstva na tekućem računu, ona su raspoloživa za vlasnika u bilo kom trenutku a mogu se koristiti putem čekova (kartica u savremenim uslovima )

• Štedni depozit nastaje deponovanjem novca radi štednje .Sredstva su za vlasnika raspoloživa u bilo kom trenutku (može ih povući sa računa kada god poželi) ali ih ne može koristiti butem čekova

• Oročeni depozit označava terminski vezana sredstva a to znači da nisu raspoloživa za vlasnika sve do isteka ugovorenog roka sa bankom. Takođe ne mogu se koristiti putem čekova .

back

Ukoliko se sredsvta deponuju kod banke na period duži od jedne godine govorimo o dugorognom depozitu.

Kako bi izvršile povlačenje sredstava sa tržišta u kratkom roku banke mogu emitovati (izdavati) i prodavati svoje hartije od vrednosti.To su blagajnički zapisi i certifikat o depozitu

• Prodajom blagajničkih zapisa banka se obavezuje da će svakom kupcu isplatiti njegovu nominalnu vrednost i kamatu u ugovorenom kratkom roku .

• Certifikat o depozitu je dokaz da je neko lice deponovalo novac kod banke pa se banka obavezuje da će taj iznos isplatiti u ugovorenom roku i uz kamatu, po ugovorenoj kamatnoj stopi .

back

Next

Aktivni bankarski poslovi

Aktivni bankarski poslovi su bankarski plasmani, najčešće u obliku kredita, a manjim dijelom u hartije od vrednosti.

Postoji niz kratkoročnih krediti koje pravna lica koriste za održavanje likvidnosti:

• Lombardni zajam- banka odobrava na osnovu zaloga pokretnosti, koji može biti: roba, dragocenosti, hartije od vrednosti . Veličina kredita iznosi do 80% vrednosti zaloga.
• Kontokorentni kredit je najpoznatiji kredit za likvidnost.Odobrava se vlasnicima tekućeg računa i predstavlja negativan saldo na računu tj. "dozvoljeni minus" .Korisnik zaključuje ugovor sa bankom (najčešće u roku od jedne godine ) i za to vreme može koristi sredstva banke kada kod želi bez ponovnog zaključivanja ugovora sa bankom.Prednost ovog kredita je brzina povlačenja svedstva sa računa a mana visoka kamatna stopa
• Eskont kredit proizilazi iz postupka eskontiranja menica.
• Avalni kredit nastaje iz postupka avaliranja menice
• Akceptni kredit nastaje iz postupka akceptiranja menice

more

Dve osnovna tipa dugoročnih kredita su :

• Hipotekarni kredit odobravaju na osnovu zaloga nepokretnosti .Veličina kredita je 70% od vrednosti zaloga a rok dospeća za naplatu kredita može biti do 30 dana

• Investicioni kredit banka odobrava na osnovu investicionog elaborata(biznis plana )koji tražilac kredita dostavlja banci i kojim opisuje kako će upotrebiti novac koji će dobiti od banke .Na osnovu toga stručnjaci banke procenjuju kreditni bonitet tražioca kredita i procenjuju da li da odobre sredstva

next

Neutralni balkanski poslovi

Najstariji bankarski poslovi su neutralni bankarski poslovi.To su usluge koje banke pružaju svojim klijentima.Zbog toga je naknada koju aplaćuju za ove poslove provizija .Ona se izražava na dva načina : kao tarifa ili kao procenat od vrednosti transakcije koju realizuje banka.

Postoje dve grupe ovuh poslova :

• posrednički poslovi
• komisioni poslovi

Komisione poslove banke obavljaju u svoje ime i za tuđ račun To su poslovi :

• Trgovanja hartijama od vrednosti za svoje klijente
• Izdavanje garancija
• izdavanje akreditiva
• izdavanje kreditnih pisama
• depo poslovi

next

Sopstveni balkanski poslovi

Banke se osnivaju isključivo kao akcionarsko društvo, što znači da prilikom osnivanja moraju imati ulagački kapital .To je sopstveni kapital banke koim ona raspolaže, jer inače radi sa tuđim kapitalom.Sopstvene poslove mogu da koriste za sticanje profita kroz kratkoročne i dugoročne sopstvene poslove .

• kupovina i prodaja hartija od vrednosti na berzama
• osnivanje novih preduzeća i prisvajanje njihovog profita
• kupovanje delova drugih preduzeća i prisvajanje dela profita tih preduzeća

next

next

Hvala na pažnji