BLANK PRESENTATION

FIZIKA JEZGRA

Natalija Milovanović IV/8

OSNOVNE KARAKTERISTIKE JEZGRA

Jezgro je centralni deo atoma. U njemu je skoncentrisano celokupno pozitivno naelektrisanje atoma i gotovo celokupna masa atoma.

• U sastavu jezgra se nalaze dve vrste čestica: protoni i neutroni, ove čestice su približno jednake mase.
• Broj protona u jezgru se zove redni broj jezgra, i ozmačava se sa Z.
• Ukupan broj nukleona u jezgru se zove maseni broj jezgra. On se označava sa A.
• Jezgra koja imaju isti redni broj, a različite masene brojeve zovu se izotopi.
• Jezgra koja imaju isti maseni broj, a različite redne brojeve zovu se izobari.

MASA ATOMA

Masa jezgra je veoma mala pa se obično ne izražava u kilogramima ili gramima , nego u atomskim jedinicama mase. Atomska jedinica mase je dvanaesti deo mase atoma ugljenikovog izotopa C12.

Defekt mase jezgra je razlika ukupne mase svih pojedinačnih nukleona u sastavu jezgra i mase samog jezgra.

ENERGIJA VEZE JEZGRA

Postojanje defekta mase jezgra objašnjava se ekvivalencijom mase i energije.Energija koja se oslobađa spajanjem pojedinačnih nukleona u jezgro zove se energija ili veze jezgra. Takođe na stabilnost jezgra ukazuje i veličina koja se zove specifična energija veze. Što je veća specifična energija, to je potrebna veća energija da se nukleon izbaci iz jezgra, odnosno jezgro je stabilnije.

SPIN ATOMA

Utvrđeno je da proton i neutron imaju spin. Spinski kvantni broj obeju čestica je 1/2. Projekcija spina protona, odnosno neutrona, na neki izdvojeni pravac može biti +1/2ћ ili -1/2ћ. Spin jezgra koje ima paran broj nukleona je ceo broj. Spin jezgra koje ima neparan broj nukleona je poluceli broj. Merenja pokazuju da spin stabilnih jezgara, koja imaju čak i veliki maseni broj, ne prelazi 9/2. To pokazuje da se najveći broj nukleona suprotno orijentisanih spinova sprežu u parove.

KRAJ