Класицизам у музици

КЛАСИЦИЗАМ У МУЗИЦИ-друга половина 18. века-

Basic guide to create an awesome presentation

Класицизам обухвата другу половину XVIII века. Карактеришу га складност, симетрија и ред, али и бурне промене у друштву. Средином класицизма одиграва се чувена револуција у Француској чиме је обезбеђен брз успон буржоаској класи, али и промене у уметности.

Музика је једноставија, под утицајем познатих песама и игара и разумљивија масама. Барокна полифонија и разрада музичког материјала у фугама и канонима замењује се хомофонијом, музиком константних хармонија и скромне вредности у складу са потребама буржоазије. Композиције које настају каракетиршу се глорификовањем савремених догађаја и подлежу контроли државе.

Велика су достигнућа у опери. Ораторијум и миса се и даље компонују. Барокни оркестар прераста у симфонијски оркестар, а камерни састави постају разноврснији. Стварају се нови музички облици инструменталне музике.

ИНСТРУМЕНТАЛНИ САСТАВИ Потреба за инструменталним саставима са малим бројем инструмената у класицизму постаје све већа. Аристократске кућне забаве захтевале су одговарајући број свирача у саставима да би и атмосфера на забавама била пријатнија. Да се подсетимо, сам назив камерне музике дошао је од италијанске речи camera, што значи соба, мислећи се на собно музицирање, тј. музицирање у мањим просторијама.

ГУДАЧКИ КВАРТЕТ

Најзначајнији камерни састав у класицизму постаје ГУДАЧКИ КВАРТЕТ. То је састав од четири гудачака инструмента – две виолине, које се деле на прву и другу, виолу и виолончело.

СИМФОНИЈСКИ ОРЕКЕСТАР

Барокни оркестар, који је имао у свом саставу свега неколико дувачких инструмената, добија већи број ових инструмената, али и још већи број гудачких инструмената. Из састава се губи чембало. Овакав оркестар добија назив СИМФОНИЈСКИ оркестар, због потребне усаглашености приликом свирања тако великог броја разноврсних инструмената (реч симфонија, значи усклађеност, складност). број инструмената у оркестру се кретао од 30 до 60 свирача.

МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ КЛАСИЦИЗМА

У класицизму су се прославиле:

• Сонате
• Симфоније
• Концерти
• Камерне композиције

Од раније се компонују:

• Опера
• Миса
• Ораторијум

Најзначајнији композитори класицизма су чланови „бечке класичарске тројке”. То су музичари који су рођени у местима која се налазе на територијама данашње Аустрије и Немачке, али су најбитнији део свог стваралачког живота провели у Бечу који је још у XVIII веку постао музички центар Европе. То су Јозеф Хајдн,Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен.

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ КОМПОЗИТОРИ

Јозеф Хајдн (1732-1809)

Симфонија бр. 45 „Опроштајна симфонија“

Хајдн је најстарији од тројице бечких класичара. Музичар је који је осмислио скоро све значајније елементе класицизма (симфонију, гудачки квартет, симфонијски оркестар…). Већи део живота је провео на имању мађарског грофа Естерхазија са обавезом да компонује, вежба са оркестром, припрема оперске представе и концерте, подучава музици чланове породице. Ту настаје највећи број његових дела. Након смрти грофа путује по Европи одакле своје утиске преноси и на дела која ствара (Париска симфонија, Лондонска симфонија…).

Гудачки квартет „Коњаник“ („Јахач“)

Волфганг Амадеус Моцарт (1756-1791)

В.А.Моцарт-Турски марш

Моцарта су називали „чудо од детета“ јер је јако рано почео да ствара музику и изводи је јавно. Веома је лако и брзо стварао. Сео би за клавир и одмах, на лицу места, импровизовао. Са 3 године почео је да свира клавир, са 5 година је компоновао своју прву композицију, са 6 година је свирао на концертима широм Европе, са 12 година је дириговао оркестром и написао прву оперу. Прихватио је нове инструменталне облике и обогатио их новим садржајима. Међу 600 композиција, које је написао у току свог кратког живота, има вредних опера и вокално-инструменталних дела, а написао је и око 50 симфонија, велики број соната, концерата за различите инструменте и гудачких квартета.

Симфонија бр. 40 g-moll

Међу последњим делима које је Моцарт написао било је и вокално-инструментално дело Реквијем (посмртна миса). По причи, дело је наручио непознати маскирани човек, да Моцарт за месец дана напише дело. Због дугова и немаштине, иако већ тешко болестан, прихватио је понуду. Говорио је да дело пише за себе и да му је смрт сама наручила дело. Није стигао да га заврши, то је учинио један његов ученик.

Гудачки квинтет „Мала ноћна музика“

Лудвиг ван Бетовен (1770-1827)

Симфонија бр.5

Бетовен је „последњи класичар и први романтичар“. У Беч, музички центар Европе, долазио је више пута са циљем да учи музику од Хајдна и Моцарта, али се задржавао јако кратко. Када га је чуо, Моцарт је рекао: “Запамтите овог дечака. Једног дана ће о њему говорити свет.“ Око 25. године живота, Бетовен је почео да осећа проблеме са слухом. Са тридесет је потпуно оглувео и повукао се из јавног живота, али није престао да компонује. Контакт са најближим пријатељима одржавао је само писменим путем.

Девета симфонија

Прва своја дела написао је под утицајем Хајдна, који му је био учитељ, и нешто мањим утицајем Моцарта. У каснијем стваралаштву пошао је својим путем, уносећи нове елементе у Хајднове инструменталне облике и тиме отворио нове могућности композиторима 19. века. Писао је, углавном, композиције великих размера. Ту су 9 симфонија, клавирске сонате, концерти за клавир и виолину, опера “Фиделио“…

„Месечева соната“