МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ КЛАСИЦИЗМА
Write a subtitle here
1. У којој земљи је настао класицизам?2. Који временски период обухвата класицизам? 3. Шта је карактеристика класицизма? 4. Најзначајнији камерни састав у класицизму је...? 5. Који инструмент потискује чембало из употребе? 6. Која врста оркестра се формира у класицизму? 7. Колико свирача има симфонијски оркестар у класицизму?
Бројни музички облици барока нестају у класицизму, али постоје и они који опстају. То су опера, миса и ораторијум.
Опера наставља са својим развојем. У Немачкој се развија зингшпил опера – певана и играна комична опера. Утицај италијанске опере јако је велики, али се креће и са компоновањем опера на немачком језику.
Мисе проналазимо у стваралаштву Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена. Чувене су Моцартове „Крунидбена миса“ (Missa Brevis) и Реквијем (посмртна миса), која је и последње Моцартово дело, и Бетовенова ”Missa solemnis”.
Ораторијум налазимо у стваралаштву „оца“ класицизма Јозефа Хајдна. Пише их под утицајем Хендлових ораторијума. Хајднови најзначајнији ораторијуми су „Стварање света” и „Годишња доба“.
СОНАТНИ ЦИКЛУС
Највећи значај придаје се стварању цикличних музичких облика: сонате, симфоније, концерта и камерних дела. Све ове цикличне композиције или композиције сонатног циклуса, састоје се из 3 или 4 става. Став означава део (целину) у оквиру једне веће инструменталне композиције.
СОНАТНИ ЦИКЛУС
Све композиције сонатног циклуса имају исти први став – сонатни облик. Овај део је драмски став и сличан је књижевном делу јер га чине три одсека: Експозиција / увод, у којој се представљају две музичке теме које су потпуно супротне једна другој, Развојни део са заплетом, који је и најдужи и најсложенији
Реприза / закључак (расплет), са понављањем обе теме са почетка
КОМПОЗИЦИЈЕ СОНАТНОГ ЦИКЛУСА
Композиције које се јављају у облику сонатног циклуса су: концерт, симфонија, камерна дела и соната.
-Концерт је из барокног надметања две групе инструмената еволуирао у оно што је и данас – композицију за соло инструмент и оркестарску пратњу. -Има 3 става (брз-лагани-брз) -На крају првог става налази се виртуозни део који се зове каденца, кога солиста изводи без оркестра и у коме се труди да прикаже све своје извођачке могућности. -Концерти су писани најчешће за најпопуларније инструменте – клавир и виолину, али и за све друге значајније инструменте – трубу, кларинет, флауту, харфу, виолончело…
-Симфонија је, као што јој и само име каже, композиција за симфонијски оркестар. -Има 4 става(брз-лагани-менует-брз) -Као музички облик који настаје у класицизму, музичари који највише стварају овај музички облик су управо класичари. -Хајдн их је написао 104, а Моцарт 41 (постоји их још двадесетак за које се не може са сигурношћу утврдити да нису или јесу Моцартове симфоније).
-Камерна дела су композиције за камерне саставе (дуете, триа, квартете, квинтете…). -Број ставова у камерним композицијама је 3 или 4. -Најчешћи камерни састав у периоду класицизма био је гудачки квартет.
-Соната је композиција за један инструмент, најчешће клавир или два инструмента од којих је један клавир као пратећи инструмент (соната за виолину и клавир, соната за флауту и клавир…). -Такође има 3 или 4 става.
THANK YOU!
МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ КЛАСИЦИЗМА
Milanka Mijatovic
Created on March 4, 2021
Start designing with a free template
Discover more than 1500 professional designs like these:
View
Higher Education Presentation
View
Psychedelic Presentation
View
Vaporwave presentation
View
Geniaflix Presentation
View
Vintage Mosaic Presentation
View
Modern Zen Presentation
View
Newspaper Presentation
Explore all templates
Transcript
МУЗИЧКИ ОБЛИЦИ КЛАСИЦИЗМА
Write a subtitle here
1. У којој земљи је настао класицизам?2. Који временски период обухвата класицизам? 3. Шта је карактеристика класицизма? 4. Најзначајнији камерни састав у класицизму је...? 5. Који инструмент потискује чембало из употребе? 6. Која врста оркестра се формира у класицизму? 7. Колико свирача има симфонијски оркестар у класицизму?
Бројни музички облици барока нестају у класицизму, али постоје и они који опстају. То су опера, миса и ораторијум.
Опера наставља са својим развојем. У Немачкој се развија зингшпил опера – певана и играна комична опера. Утицај италијанске опере јако је велики, али се креће и са компоновањем опера на немачком језику.
Мисе проналазимо у стваралаштву Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена. Чувене су Моцартове „Крунидбена миса“ (Missa Brevis) и Реквијем (посмртна миса), која је и последње Моцартово дело, и Бетовенова ”Missa solemnis”.
Ораторијум налазимо у стваралаштву „оца“ класицизма Јозефа Хајдна. Пише их под утицајем Хендлових ораторијума. Хајднови најзначајнији ораторијуми су „Стварање света” и „Годишња доба“.
СОНАТНИ ЦИКЛУС
Највећи значај придаје се стварању цикличних музичких облика: сонате, симфоније, концерта и камерних дела. Све ове цикличне композиције или композиције сонатног циклуса, састоје се из 3 или 4 става. Став означава део (целину) у оквиру једне веће инструменталне композиције.
СОНАТНИ ЦИКЛУС
Све композиције сонатног циклуса имају исти први став – сонатни облик. Овај део је драмски став и сличан је књижевном делу јер га чине три одсека: Експозиција / увод, у којој се представљају две музичке теме које су потпуно супротне једна другој, Развојни део са заплетом, који је и најдужи и најсложенији Реприза / закључак (расплет), са понављањем обе теме са почетка
КОМПОЗИЦИЈЕ СОНАТНОГ ЦИКЛУСА
Композиције које се јављају у облику сонатног циклуса су: концерт, симфонија, камерна дела и соната.
-Концерт је из барокног надметања две групе инструмената еволуирао у оно што је и данас – композицију за соло инструмент и оркестарску пратњу. -Има 3 става (брз-лагани-брз) -На крају првог става налази се виртуозни део који се зове каденца, кога солиста изводи без оркестра и у коме се труди да прикаже све своје извођачке могућности. -Концерти су писани најчешће за најпопуларније инструменте – клавир и виолину, али и за све друге значајније инструменте – трубу, кларинет, флауту, харфу, виолончело…
-Симфонија је, као што јој и само име каже, композиција за симфонијски оркестар. -Има 4 става(брз-лагани-менует-брз) -Као музички облик који настаје у класицизму, музичари који највише стварају овај музички облик су управо класичари. -Хајдн их је написао 104, а Моцарт 41 (постоји их још двадесетак за које се не може са сигурношћу утврдити да нису или јесу Моцартове симфоније).
-Камерна дела су композиције за камерне саставе (дуете, триа, квартете, квинтете…). -Број ставова у камерним композицијама је 3 или 4. -Најчешћи камерни састав у периоду класицизма био је гудачки квартет.
-Соната је композиција за један инструмент, најчешће клавир или два инструмента од којих је један клавир као пратећи инструмент (соната за виолину и клавир, соната за флауту и клавир…). -Такође има 3 или 4 става.
THANK YOU!