Corynebacterium diphtheriae

corynebacterium diphteriae

Radile: Živojinov Tara, Cvetkova Marina, Jatić Ksenija FT2Predmetni nastavnik dr Karin Čongradac

Start

Corynebacterium diphteriae

Sadržaj lekcije

Kulturelne osobine

Morfološke osobine

istorijat bolesti

Toksičnost

Biohemijske osobine

Otpornost

Epidemiologija i Profilaksa

Patogenost

Imunitet

laboratorijsko dijagnostikovanje

provera znanja

Ponavljanje

Istorijat bolesti

U literaturi pojam "difterija" se prvi put pojavljuje još u doba Hipokrata i Galena ( Diphthera- na grčkom, membrana). Još pre naše ere lekari Sirije i Egipta opisuju ovu bolest kao "bolest gušenja".U 10. veku bolest se masovno javlja u Baronijusu. Najpoznatija i najopširnija epidemija difterije je izbila u Španiji 1613. godine. Ta godina je poznata kao "godina gušenja".Uzročnika difterije prvi put identifikovao i opisao Edvin Klebs 1880. godine. Fridrih Laufer 1888. godine, dokazao je da bakterija difterije stvara egzotoksin. 1895. započinje proizvodnja difteričnog antitoksina. Bela Šik 1901. godine je napravio "Šikov test" za ispitivanje osetljivosti osoba na toksin. Narednih decenija, se desio veliki epidemijski proboj difterije u Americi i Evropi. Nakon čega 1974. godine, Svetska zdravstvena organizacija uključila DTP (difterija, tetanus, pertusis) vakcinu u svoj prošireni program imunizacije.

LINK

Morfološke osobine

Korinebakterijum difterije su uglavnom nepokretni, gram-pozitivni bacili, zadebljani na jednom ili češće na oba kraja, dužine 2-6 µm. Nemaju kapsulu, sporu, niti izrasline. U mikroskopskim preparatima ih vidimo kao prave ili savijene tanke štapiće, razbacane tako da obrazuju formacije koje liče na slova X, Y, L ili V.

Corynebacterium Diphteriae

Kulturelne osobine

Veštačkim hranilištima gde se uzgajaju uzročnici difterije, dodaje se serum ili krv, jer su za rast ove bakterije neophodne prirodne belančevine. U aerobnim uslovima na podlozi sa teluritom korinebakterijum difterije stvara 3 tipa kolonija:

• gravis (liče na cvet bele rade)
• mitis (manje od tipa gravis i sjajne)
• intermedijus (na prelazu između 2 prethodna tipa)

Više o ovome

Biohemijske osobine

Ovaj bacil spada u biohemijski slabo aktivne bakterije, jer razgrađuje samo neke supstance kao što su:

• skrob
• glukoza
• maltoza

Otpornost

Ovaj bacil je izuzetno otporan na uslove u spoljašnjoj sredini, tj. fizičke i hemijske agense. U česticama prašine može da živi duže od 2 nedelje. Veoma je osetljiv na većinu antibiotika.

Toksičnost

Ovi bacili stvaraju 2 toksične supstance: egzotoksin i toksični glikolipid (kord-faktor). Difterični egzotoksin je veoma opasan otrov i luči ga tokom razmnožavanja. Termolabilan je i sadrži A i B fragmente. Fragment A je nosilac toksičnosti, razgrađuje neke faktore bitne za život eukariotskih ćelija. Fragment B nije toksičan, sastoji se od jedne invazivne i jedne nekrotične komponente. Ne produkuju svi sojevi bacila egzotoksin, već samo lizogeni (sojevi inficirani beta-bakteriofagom koji ima gen-toks). Svi virulentni sojevi, bez obzira na tip, stvaraju isti toksin.

Patogenost

Difterija je oboljenje koje nastaje kao posledica intoksikacije organizma egzotoksinom bacila. Uzročnik se nastanjuje u gornjim partijama respiratornog trakta (krajnici, ždrelo, dušnik i dr.) i izlučuje toksine. Toksini se resorbuju i ošećuju organe (srce, jetru, bubrege i dr.) Na mestu infekcije se stvaraju nekrotična žarišta i formira se pseudomembrana, beličastosivkasta naslaga koja se teško odvaja. Težak oblik ovog oboljenja se javlja kod prisustva pseudomembrane u dušniku, jer sužava disajne puteve, što ugrožava život obolele osobe.

klinička slika

Klinička slika difterije

Difterija se manifestuje u različitim oblicima, od najtežih do najblažih. Nakon perioda inkubacije (2-3 dana) javljaju se opšti simptomi: povišena temperatura, glavobolja i malaksalost. Kasnije se pojavljaju specifični simptomi: beličaste naslage na sluznici nosa, ždrela, grkljana i dušnika, na nezaraslim ranama i na konjuktivi oka. Ove nasloge se nakupljaju i ometaju disanje i gutanje... Tako razlikujemo sledeće kliničke oblike difterije:

• Difterija nosa
• Laringealna difterija
• Kožna difterija
• Difterija oka

Laringealna difterija

Link

Imunitet

Nakon preležane bolesti razvija se antitoksični i antibakterijski imunitet. Antitoksični imunitet je značajan jer obezbeđuje pouzdanu zaštitu od egzotoksina. Osetljivost osoba se ispituje pomoću Šikovog testa. Na mestu ubrizgavanja toksina u kožu neće doći do promena kod imunih osoba, dok će ostale osobe imati tipičnu kožnu reakciju.

Epidemiologija i profilaksa

Najznačajnija mera za sprečavanje daljeg širenja difterije je vakcinacija. Vakcina se pravi od difteričnog anatoksina, koji podstiče organizam na snažan imuni odgovor. Vakcina je obavezna (zakonski regulisana) za decu posle četvrtog meseca. Revakcinacija se obavlja posle 1-2 godine i pred polazak u školu. Daje se u obliku kombinovane vakcine DTP (di-te-per), koja štiti od difterije, tetanusa i velikog kašlja (pertusis).

U prošlosti difterija je odnela mnogo života. Rezervoare zaraze predstavljaju bolesnici, kliconoše i inficirane osobe koje ne oboljevaju. Smatra se da 95% stanovništva ima inaparentnu infekciju jednom u deset godina. Put prenošenja je kapljični (Fligeove kapljice), direktno ili indirektno preko zagađenih predmeta, hrane, prašine,... Difterija je široko rasprostranjena, ima je svuda u svetu, mada se u našoj zemlji retko sreće. Češća je u zimskom periodu, u predškolskim i školskim kolektivima.

Laboratorijsko dijagnostikovanje

Dijagnostika obuhvata: mikroskopski pregled, ispitivanje kulturelnih i biohemijskih osobina, antigensku identifikaciju i određivanje toksičnosti ispitivanog soja.

Za bakteriološki pregled se uzima bris sa tonzilofaringealne regije, iz nosa, sa konjunktiva i drugih mesta na koja se sumnja da su mesta gde se oboljenje nalazi.

Bris se uzima sa granice zdravog tkiva i pseudomembrane, a poželjno je uzeti i delić pseudomembrane, samo ukoliko se on sam skine. U suprotnom može da dođe do nastanka obilnog krvarenja.

Ponavljanje

To su gram-pozitivni bacili, bez spore, izraslina i kapsule, nekada su pravi, a nekada savijeni. Zahtevaju posebne uslove na veštačkim hranilištima, a u aerobnim uslovima stvaraju 3 tipa kolonija: gravis, mitis i intermedijus. Biohemijski slabo aktivna bakterija. Izuzetno otporan bacil na fizičke i hemijske agense, ali osetljiv na hemioterapeutike. Stvara egzotoksin i toksični glikolipid (kord-faktor).Egzotoksin je termostabilan i sadrži fragmente A i B. Difterija nastaje kao posledica intoksikacije organizma egzotoksinom. Bacil nastanjuje gornje partije respiratornog trakta i na mestu infekcije stvaraju se nekrotična žarišta i pseudomembrane. Razvija se antitoksični i antibakterijski imunitet. Rezervoar zaraze: bolesnici i kliconoše. Infekcija se prenosi prašinom, preko kontaminiranih predmeta, hrane,... Češća je pojava difterije u zimskom periodu u dečijim kolektivima. U našoj zemlji se ovo oboljenje retko sreće. Najznačajnija mera prevencije jeste vakcinacija. Prisustvo ovog bacila se dokazuje uzimanjem brisa sa periferije promena.

Klikom na ponuđene odgovore proverite koliko ste zapamtili

4. Na mestu infekcije stvara se:a) pseudomembrana koja se teško odvaja b) pseudomembrana koja se lako odvaja c) gnojno zapaljenje 5. Difterija je: a) veoma često oboljenje u našoj zemlji b) potencijalno smrtonosno oboljenje c) oboljenje koje se najčešće javlja kod starijih osoba 6. Rezervoar zaraze predstavljaju:a) samo obolele osobe b) ljudi i životinje c) obolele osobe, kliconoše i osobe sa inaparentnom infekcijom

1. Korinebakterijum difterije je:a) nepokretan, gram-negativan bacil b) pokretna, gram-pozitivna koka c) nepokretan, gram-pozitivan bacil 2. Izaberi tačnu kulturelnu osobinua) zahteva hranljive podloge obogaćene prirodnim belančevinama b) obrazuje zlatnožute kolonije c) raste na većini hranljivih podloga 3. Korinebakterijum difterije je:a) osetljiv na toplotu b) veoma otporan, u česticama prašine preživljava i preko dve nedelje c) otporan na većinu antibiotika

HVALA VAM NA PAŽNJI!