Božićna muzika i zanimljivosti

joyeux Noël

Merry Christmas!

С Рождеством

Božićna muzika

Feliz Navidad

Craciun Fericit

Cрећан Божић

Srećan Božić

Bez obzira na to da li ga slavimo po julijanskom ili po gregorijanskom kalendaru, mnogi od nas slažu se da Božić predstavlja jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika. Pored dece, Božiću se jednako raduju i odrasli. Ovo je period kada se porodice i prijatelji ponovo okupljaju posle kraćeg ili dužeg vremena. On je, takođe, bio nepresušan izvor inspiracija umetnicima širom sveta. Slikari, pisci, pesnici, vajari…, koristili su ovaj datum da iskažu svoje najdublje emocije i doprinesu prazničnoj atmosferi. Mnoge muzičke zvezde opisale su Božić u svojim pesmama. Neke od njih postale su vanvremenski hitovi, a pojedine su imale i humanitarni karakter. Takođe, u drugoj polovini dvadesetog veka moderni aranžmani su pomogli osavremenjivanju tradicionalnih božićnih pesama.

Pravoslavni hrišćani Božić slave 7. januara, a dan pred Božić slavi se Badnje veče. Badnje veče je poslednji dan Božićnog posta i dan kada se pali badnjak. Običaj je da se na Badnji dan ustaje rano ujutru i da najstariji i najmlađi muškarac idu da seku badnjak. Mnoge tradicije su se promenile i prilagodile gradskom načinu života, ali kako god da se slavi tog dana suština je ista – u kuću se unosi badnjak, bilo da je kupljen ili isečen. Badnjak je hrastovo ili cerovo drvo koje domaćin treba da iseče okrenut ka istoku sa samo tri udarca. Ukoliko ne uspe, badnjak se onda uvrće u krug dok se ne odvoji. Prvo parče drveta koje otpadne pri sečenju – iverak, se čuva za sreću. Dok se seče badnjak izgovara se molitva. Badnjak se do kuće nosi na desnom ramenu i ostavlja se uspravno ispred kuće sve do večeri, kada se unosi u kuću.

"Božić, Božić blagi dan"

Poljubac ispod imele Imela je zimzelena biljka koja donosi plodove i tokom zime, pa su Kelti i narod iz Skandinavskih zemalja verovali u njene magijske moći. Verovalo se da ova biljka donosi dobro zdravlje i sreću, ali i da može da spoji dvoje zaljubljenih. U mnogim zemljama zapadne Evrope je običaj da se ova biljka okači iznad vrata i da se oni koji se slučajno zateknu ispod nje, poljube.

"O Holy Night"

A, šta se poklanja Deda Mrazu? Poznato je da Deda Mraz deci donosi poklone. U nekim zemljama je to za Božić, a u nekim je to za Novu godinu. Ali, da li ste se pitali šta mi treba da poklonimo Deda Mrazu? Ipak, on za samo jedno veče uspe da podeli poklone deci širom sveta! U Americi se pored jelke ostavljaju kolači i šolja mleka, kako bi Deda Mraz mogao da se okrepi nakon što se spusti niz dimnjak. U Irskoj se poslastice ostavljaju ispred ulaznih vrata. Samo što irski Deda Mraz nikako ne jede slatkiše sa mlekom tako kasno uveče, već se njemu u znak zahvalnosti ostavlja pita sa mlevenim mesom i flaša Ginis piva!

"Last Christmas/Noël dernier"

Kićenje jelke U mnogim zemljama je kićenje jelke Božićna tradicija, dok je to kod nas novogodišnji običaj. Još su stari Pagani verovali u moći zimzelenog drveća. Zbog svojih osobina, četinari su slavljeni kao simbol večnog života i ponovnog rođenja. U nekim zemljama jelke se pored ukrasa kite i slatkišima, čestitkama, a u Ukrajini čak i paukovom mrežom! Prema staroj ukrajinskoj legendi živela je žena koja nije imala dovoljno novca da ukrasi jelku zbog čega je veoma bila tužna. Ujutru kada se probudila pauci su ispleli mrežu oko jelke i tako je ukrasili da se cela sijala u srebrnoj i zlatnoj boji. Njena deca su bila oduševljena! Iz poštovanja prema toj tradiciji jelka se kiti i ukrasima u obliku paukove mreže, kao podsećanje na to da treba pomoći onima koji nemanju dovoljno.

"O Tannenbaum"

Sveti Nikola U mnogim zemljama, kao na primer Grčkoj, slavi se Sveti Nikola, kao jedan od najvećih svetaca. Sveti Nikola je bio zaštitnik moreplovaca. Zato skoro svaki brod u Grčkoj ima ikonu Svetog Nikole. U nekim zemljama je zapravo Sveti Nikola u stvari Deda Mraz, pa je on taj koji ostavlja poklone. U Grčkoj se retko gde kiti jelka, ali se zato često ukrašavaju drveni brodovi. Nekada su se ukrašavali bojom i šarama, a danas sve češće šarenim lampicama. Deca često nose makete brodova i lađi kroz grad dok pevaju i sviraju Božićne pesme. Takođe, u Grčkoj je običaj da se ispred kuće okači drveni krst okićen svežnjem bosiljka i da se ispod njega postavi drveni tanjir ili činija sa svetom vodom. U Nemačkoj se veruje da će Sveti Nikola ostaviti poklone u čizmi koja se ostavlja ispred kuće veče uoči Božića. Legenda kaže, da ko nije bio dobar te godine neće dobiti poklon već tri grančice u čizmi!

"Anđeli pevaju"

U Rusiji poklone ne donosi Deda Mraz, već Babuška. Legenda kaže da kada su tri sveca krenula da vide Isusa tražili su mesto gde mogu da prenoće. Naišli su na staricu, Babušku, koja im je ponudila prenoćište ali nije bila sigurna da li želi da im se i sama pridruži. Međutim, ujutru je poželela da i sama ode da vidi Isusovo rođenje i da mu odnese poklon. Nažalost, tri sveca su već bila otišla, a sneg je napadao i pokrio njihove tragove. Tako ona nikada nije uspela da pronađe Isusovo mesto rođenja i da odnese poklon. Zato Babuška svake godine ide od kuće do kuće i nosi poklone svoj deci, kao način da se iskupi za to jutro. Međutim, sve se manje veruje u stare legende, a sve više u dedicu sa bradom, pa u modernoj Rusiji poklone zapravo donose Ded Moroz i njegova unuka Snjeguročka. Ded Moroz nosi plavo odelo i on je zaista Deda „mraz“ jer je njegovo odelo ukrašeno pahuljicama i ledom.

"Hristov rođendan"

U mnogim evropskim zemljama, zapravo su dobre vile i čarobnice te koje nose poklone. U Italiji jedna veštica ili vila malo zastrašujućeg izgleda donosi poklone svoj deci. Zove se La Befana i donosi poklone deci u noći Božića, a deci koja nisu bila dobra ostavlja grumen uglja. To je veštica koju deca obožavaju! Pokloni koje ona donosi se otvaraju pre ili posle večere.

Božić predstavljen kroz crtane filmove

Božić predstavljen kroz crtane filmove

U Norveškoj se veče uoči Božića u kućama sakrivaju metle, kako ne bi došle zle veštice i ukrale je. Gde tačno veštice na metlama odlaze, nije poznato, ali bolje je sakriti ih, što je sigurno – sigurno je.

Božić je vreme darivanja, kada negujemo ljubav i slogu u svakoj porodici i zajednici i kada pokazujemo zahvalnost. Ali je to i period kada više nego ikad to zajedništvo, saosećajnost i empatiju treba da podelimo i sa drugima.

Zato se aktiviraj u svojoj zajednici, učestvuj u humanitarnoj akciji, humanitarnom bazaru, pošalji sms poruku i svoje malo podeli sa nekim kome to znači puno.

Život je lep kada se živeti zna, zato uzmi sve što ti da. Sreća je lepa i živi zbog nje. Ne traži previše i imaćeš sve.

Srećan Božić!

Nastavnik: Blagoje Trifunović