Пилипенда, Симо Матавуљ

Пилипенда,Симо Матавуљ

Хришћанство

Кликни на задати појам и реши уводни задатак!

Биографија аутора

Симо Матавуљ – рођен у Шибенику 1852, завршио учитељску школу, као учитељ службовао по далматинским селима, један од најизразитијих представника српског реализма, био сјајан приповедач који је са мало речи могао много да каже, написао два романа (Бакоња фра Брне) и око сто приповедака (Поварета, Пошљедњи витезови, Пилипенда), умро 1908.

Преслушајте приповетку!

Историјске околнисти

Унијати у Далмацији, или Гркокатолици у Далмацији, вјерска су заједница, која је постојала у 19. и 20. вијеку, углавном у насељима Кричке, Баљци и Врлика. Појавили су се 1832. године, а нестали у Другом свјетском рату, вративши се у православну вјеру, а мањим дијелом преласком у римокатолике. То су били Срби православци, који су склопили унију са Римокатоличком црквом и признали врховну власт Папе, чиме су изашли из оквира Српске православне цркве. Задржали су православне црквене обичаје, као што је крштавање с три прста, слављење славе, служење литургије на квасном хљебу, причешћење под оба вида, ношење браде и склапање брака код свештенства, иконостас у цркви и изостанак клупа за сједење. Унијаћење је спровођено уз потпору државе, тада Аустријског царства, а цар је лично финансирао изградњу вјерских објеката. Срби и Српска православна црква су то доживљали као насилан покушај покатоличења и затирања православног становништва Далмације, а Хрвати и Римокатоличка црква као мирољубиво склапање заједништва двије вјере.

Историјске околнисти

Унијаћење је коначно успијело 1832. године у Петровом пољу (Дрнишка крајина). Православни Срби су прелазили у унију, под различитим обећањима власти. Онима који се упишу у „царску вјеру”, давано је жито на поклон у вријеме гладних година. Запошљавани су у државним пословима, као рудари, пољари, радници на изградњи путева итд. Чак се ишло дотле, да је обећавано повлачење оптужби за разна кривична дјела.

Унијатска црква

Анализа

Пилипенда је кратка приповијетка Симе Матавуља. Први пут је (са поднасловом: „Из горње Далмације") објављена у мостарској „Зори“, 1901. године, а потом је уврштена у збирку „С мора и с планине“. „Пилипенда“ говори о тешком животу сиромашног српског православног сељака, који не жели прећи у другу вјеру, иако би му то помогло да лакше преброди тешку економску ситуацију у којој се налази. Приповијетка је базирана на историјским чињеницама, односно на унијаћењу Срба у Петровом пољу (Далмација), које се одиграло у 19. вијеку, почевши од 1832. године, у селу Кричке. Оригинална верзија из 1901. године, била је мало другачија од садашње, пре свега због навођења села Кричке као места радње, што је касније промењено у село К.

Спољашња локализација

Локализација

Тема

Мотиви

Кликни на књижевно-теоријске појмове и откриј анализу приповетке!

Тематске целине

Идеја

Облици казивања

нарација

дескрипција

Author's Name

унутрашњи монолог

дијалог

Стилске фигуре

Персонификација

Метафора

Епитети

Контраст

Метонимија

Хипербола

Реалистични књижевни поступак

Књижевни род

Епика

Књижевни поступак у коме писац представља јунаке и догађаје онаквима какви јесу, без улепшавања. Реалисти пишу о друштву и човеку као делу тог друштва, истичући одлике његовог порекла, друштвени положај, личну психологију, уверења,.. Одликује се мноштвом детаља.

Књижевна врста

Реалистичка приповетка

Крај приповетке

Пошто новела изгледа незавршено – Пилипенда седи и плаче – пред вама је задатак да претпоставите могући крај новеле. Одговор напишите у коментару у учионици!

Сутра настављамо анализу приповетке!