Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић

Док су други писци величали победе и успехе током рата, Лазаревић је писао о трагичним судбинама људи који су остали инвалиди и немарном односу државе и друштва према њима. Наслов представља његов иронично-сатирични коментар на читаву ситуацију (уместо да држава награди учествовање људи у рату и побрине се за оне који су остали инвалиди, она их препушта туђој милости).

1882. године

Велибор Глигорић каже: Лаза Лазаревић је као војни лекар имао прилике да после ратова са Турцима и Бугарима сагледа бедан положај, трагедију ратних инвалида. Лазаревић се осведочио да су ратни инвалиди после ратова које је водила владајућа класа, били брзо заборављени, да нико више није водио о њима рачуна, да су безобзирно и нечовечно одгурнути у просјаке.

По мишљењу критичара ово је једна је од најистинитијих и најсавршенијих прича која превазилази оквире српске књижевности.

Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић

Приповетка је први пут објављена у часопису Отаџбина, 1882, године.Приповетка је одговор (критика) на однос династије Обреновић према ратним војним инвалидима.

Отаџбина

Лаза Лазаревић (1851-1890) је познати српски приповедач рођен у Шапцу, умро у Београду. Лаза Лазаревић је познати српски књижевник, преводилац и лекар. Рођен је у Шапцу 1851.г. На Великој школи у Београду дипломирао је правне науке, а студије медицине завршио у Берлину. Учествовао је у српско-турским ратовима, где је био ангажован као лекар. Био је лични лекар краља Милана. 1888. г. постао је члан Српске академије наука и уметности. Умро је веома млад 1891.г. од туберкулозе.

Написао је 9 приповедака. Током живота објавио је осам, и то: “Први пут с оцем на јутрење“, “Све ће то народ позлатити“, “Ветар“, “Школска икона“, “У добри час, хајдуци“, “На бунару“, “Вертер“, “Он зна све“; након смрти објављена је и 9. приповетка “Швабица“, која је пронађена у рукопису.

Био је један од најбољих српских реалиста.Књижевним радом се бавио уз свој свакодневни посао лекара у Београду. Најрадије у приповеткама обрађивао теме из живота српског села и патријархалне породице.

18782 године

1879.г. Лаза Лазаревић објављује своју прву приповетку “Звона с цркве у Н.“, којој касније мења наслов у “Први пут с оцем на јутрење“.

Биографија

Лаза Лазаревић

Психолошка приповетка

Творац је ПСИХОЛОШКЕ ПРИПОВЕТКЕ (међу првима је у српској књижевности описивао психолошка стања ликова). Више него иједан реалистички писац Лазаревић је умео да наслути, осети, доживи и опише „не само оно што је на површини, него и на дну људи”, пише о њему теоретичар књижевности Милан Кашанин. Он пажљиво посматра и описује унутрашњи свет својих јунака, психичке ломове и нагле преображаје.

1882. године

Реалиста

Представник је РЕАЛИЗМА у српској књижевности.Реализам је књижевни правац који се у српској књижевности јавља у другој половини 19.в. У основи овог правца је жеља да се стварност представи онаквом каква јесте, без икаквих улепшавања (објективно, веродостојно). Реалисти критикују негативне појаве у друштву. У центру њиховог интересовања је човек, његова психологија, порекло и средина у којој живи. Основне теме у српском реализму су: тешка социјална ситуација, српско село, живот у граду, однос према отаџбини Основни жанрови у реализму су: приповетка и роман. Главни представници српског реализма су: Лаза Лазаревић, Јаков Игњатовић, Јанко Веселиновић, Милован Глишић, Симо Матавуљ, … РЕАЛАН – стваран, истинит, објективан.

Дело Лазе Лазаревића

Поента приповетке дата је у епилогу – кроз приказ живота главних ликова писац је изнео јавну осуду друштва.

Писац користи различите облике приповедања (нарација, дескрипција, дијалог, монолог) и маестрално их комбинује, тако да они доприносе лепоти приповетке.

У моменту изласка Благојевог сина са брода долази до обрта у овој приповетки. Ту се јавља један од најлеших примера контраста у српској књижевности: „Свет се расклони у два реда, пуштајући инвалида: красног, једрог момка, с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега: и снага, и здравље и лепота; и, опет – ничега не беше! Све личаше на разлупану скупоцену порцуланску вазу…”

1882. године

Прича започиње описом атмосфере на савском пристаништу. Досада провејава том паланачком атмосфером све док се не уведу ликови Благоја казанџије, који чека рањеног сина са ратишта, и капетана, који чека жену и сина. Сваки од њих приказан је са властитим немиром и нестрпљењем. Тај њихов немир је у контрасту са паланачком учмалошћу, као што су и њих двојица, и по изгледу, а и по понашању и размишљању, контрастно обликовани.

О приповеци

Идеја: Никакво злато не може платити беду и несрећу инвалида. Солидарност људи је краткотрајна и недовољна.Много је српских кућа завијено у црно током многобројних ратова који су водили Срби у својој прошлости.

Тематске целине: − И сумрак се поче хватати, а лађе још нема; − Свет се разиђе, на обали стајаху још само два човека; − Нема је па нема! − Мој син? Казанџија! Тај где удари, ту трава не ниче! − Ту ти је отац. Чекај да му кажем...; − Благоје се као муња брзо окрете, стаде пред сина, гледа га гледа - па онда тресну о земљу; − Хвала Богу само кад си ти жив - ово ће народ позлатити; − Народ поче редом спуштати у капу; − А шта ће ми све ово? − Епилог.

1882. године

Мотиви: рат, рањавање, чекање, инвалиди, сиромаштво, породица, самилост, милостиња, заборав, небрига, страх, стрепња...Тема: Повратак младог, тешко рањеног војника из рата и његова судбина инвалида. Локализација: Србија у доба Обреновића у другој половини XIX века (српскотурски ратови 1876−1878) ; На савском пристаништу и у станичној гостионици (механи) - Историјска основа: Српско-турски рат

Анализа

ЈСС: -епитети: красан, једар момак; мушко лице; жалостиви осмех; разлупана скупоцена порцуланска ваза; пуначки, малени бркови; осредње, ...- компарација: Обрташе се непрестано као да га цела снага сврби; Све личаше на скупоцену порцуланску вазу; Благоје се окрете као муња; Просуше се тихе сузе као мајска киша... -контраст: Све беше у њега; и снага, и здравље, и лепота и опет-ничега не беше-персонификација: И сумрак се поче хватати... ономатопеја: Је ли то звижди?Звони! Јел' те да звони?симбол: Насред среде стајаше једна дрвене столица са сламним седиштем и сломљеном и тако живописно испруженом ногом као да хоће да се фотографише. иронија: ''Све ће то народ позлатити''

1882. године

Етапе драмске радње:Увод – Благоје сазнаје да му је син рањен. Збуњен је, нервозан, страх га је, немиран. Контраст између портета капетана и Благоја. Све његове наде су у писму које стално и свима показује. 2) Заплет– пролази кроз гомилу путника и не препознаје сина. Када га види, онесвести се. 3) Врхунац или кулминација – поклоне даје народ, а Благоје понавља, тешећи себе “Све ће то народ позлатити”. 4) Перипетија – војник осећа да је богаљ и просјак. 5) Расплет – све је избледело – и љубав и одушевљење и дужност и сажаљење.

Анализа

Књижевни род: епика Књижевна врста: психолошка приповетка

дескрипција:пејзаж: ''Сунце се беше расплинуло у далекој прекосавској равници, и само још поврх места где га је нестало пружаху се у небо дугачке, светле, беличасте зраке, као да је отуд са запада помолио неко грдну шаку са раширеним и нагоре окренутим прстима — управо онако како то праве добри и рђави молери. Сава, која је била тако опала да се готово на сваком месту могла газити, сањиво отицаше одбијајући слабачак црвенкаст рефлекс од облачака поврх ње.'' екстеријер: опис кафане портрет: Благоје казанџија: '' један у фесу и чакширима, други у мундиру и мамузама. ..'' капетан Јеличић: '' Лице му беше окренуто страни с које лађа долази, а очи уморно и нестално блудијаху око тога места, као оно сасвим издубена главчина око оједене осовине

1882. године

Облици казивања: Нарација у 3. лицу - свезнајући приповедач, хронолошко приповедањедијалог - разговор Благоја и капетана, капетана и Благојевог сина,...монолог: говор Благојевог сина

Анализа

На основу приповетке снимљен је и филм. Обавезно га погледајте!

1. Пронађите историјске податке о Првом српско-турском рату!2.Пронађите информације о односу династије Обреновић и владе према борцима и ратним инвалидима тога доба!

Домаћи задатак