Вуков Српски рјечник
Тим 2
Вук Стефановић Караџћ
РЕЧ РЕЧНИК
Речник/ рјечник:1-књига у којој се тумаче речи из једног језика.2-Фонд речи којима се служи један човек или нека друштвена скупина.
ИСТОРИЈА РЕЧНИКА
РЕЧИ ДАН И ВАСКРС
РЕЧ БОЖИЋ
Милош Војновић
Стефан Драговић
Бранислав Мирков
Sources
Српски рјечник
Стефан Драгoвић
Прво издање Рјечника изашло је 1818. године и садржи у себи 26.270 речи које је Вук чуо у народном говору. Вук је грађу за овај речник почео да скупља још 1815. године на наговор Јернеја Копитара.
У Рјечнику су први пут испоштоване гласовне промене, а прикључена му је и „Граматика српскога језика“ коју је 1824. године на немачки језик превео Јакоб Грим.
Вук у Рјечник уводи шест слова: Ј из латинице (које се у латиници обележавало као ï ), Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. У овом издању Рјечника нема слова Х. Вук је био за то да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се оно и не појављује у српском језику. Али, на инсистирање Мушицког и Соларића унио је Х и Ф, и то како каже, само за туђе речи. У Рјечнику нема слова Х, али су неке речи написане са Х (архимандрит, архиђакон, захвалити, захватити...)
Sources
Друго издање
Стефан Драговић
Године 1852. издато је Караџићево капитално дело, друго издање „Српског рјечника“ са 47.427 речи које су биле акцентоване. Друго издање, је допуњено и прерађено у односу на издање из 1818. Вуков сарадник на другом издању био је Ђура Даничић
Рјечник је синтеза целога Вуковога рада. У њему су заступљене све гране његове делатности: и филологија и етнологија, и историја и народне умотворине. Овај речник народног језика, превод "Новог завјета" (1847), и збирке народних умотворина представљали су темеље за савремени стандардни српси језик.
Sources
Неке од речи из речника
Милош Војновић
ВАСКРС
Васкрс/васкрсеније/васкрсење/ускрс/ускрсење/ускрснуће/ослобођење: Ради се о најзначајнијем хришћанском празнику који се слави као дан Христовог васкрсења. Људи се туку са шареним и црвеним јајима (ударају се врховима јаје о јаје) победник узима јаје пораженог.
То чине код манастира и код цркве чак и непознати људи, али треба најприје да виде јаје један другоме: јер неки покушавају да варају. Други дан васкрсења (у понедељак) ко не оде у цркву на јутрењу, други људи га полију водом или га баце у воду. Од Васкрса до Спасова дана говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: Хистос васкрс уместо: добро јутро, помоз Бог и добар вече, и одговара се ва истину васкрс, тако и кад се пије уместо живели и на здравље.
ДАН
Дан време oд изласка до заласка сунца, oд јутра до вечери временски период од 24 сата, за које Земља изврши jeдан окрет око своје осе.
Sources
Неке од речи из речника
Бранислав Мирков
БОЖИЋ
Божић је хришћански празник којим се порславља рођење Исуса Христа. Обичаји кажу да на дан уочи Божића, Бадњи дан, најстарији и најмлађи мушкарац домаћинства у рано јутро одлазе у шуму по бадњак. Бадњак симболише Исуса Христа и сече се посебним обредом. На дан Божића жене пеку чесницу која може бити слана или слатка у зависности од породичног наслеђа и поднебља. У чесницу се сакрије новчић, а верује се да онај ко пронађе новчић бива срећан целе године.
Sources
Вуков Рјечник
Dusan
Created on November 22, 2020
Start designing with a free template
Discover more than 1500 professional designs like these:
View
Akihabara Connectors Infographic
View
Essential Infographic
View
Practical Infographic
View
Akihabara Infographic
View
The Power of Roadmap
View
Artificial Intelligence in Corporate Environments
View
Interactive QR Code Generator
Explore all templates
Transcript
Вуков Српски рјечник
Тим 2
Вук Стефановић Караџћ
РЕЧ РЕЧНИК
Речник/ рјечник:1-књига у којој се тумаче речи из једног језика.2-Фонд речи којима се служи један човек или нека друштвена скупина.
ИСТОРИЈА РЕЧНИКА
РЕЧИ ДАН И ВАСКРС
РЕЧ БОЖИЋ
Милош Војновић
Стефан Драговић
Бранислав Мирков
Sources
Српски рјечник
Стефан Драгoвић
Прво издање Рјечника изашло је 1818. године и садржи у себи 26.270 речи које је Вук чуо у народном говору. Вук је грађу за овај речник почео да скупља још 1815. године на наговор Јернеја Копитара.
У Рјечнику су први пут испоштоване гласовне промене, а прикључена му је и „Граматика српскога језика“ коју је 1824. године на немачки језик превео Јакоб Грим.
Вук у Рјечник уводи шест слова: Ј из латинице (које се у латиници обележавало као ï ), Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. У овом издању Рјечника нема слова Х. Вук је био за то да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се оно и не појављује у српском језику. Али, на инсистирање Мушицког и Соларића унио је Х и Ф, и то како каже, само за туђе речи. У Рјечнику нема слова Х, али су неке речи написане са Х (архимандрит, архиђакон, захвалити, захватити...)
Sources
Друго издање
Стефан Драговић
Године 1852. издато је Караџићево капитално дело, друго издање „Српског рјечника“ са 47.427 речи које су биле акцентоване. Друго издање, је допуњено и прерађено у односу на издање из 1818. Вуков сарадник на другом издању био је Ђура Даничић
Рјечник је синтеза целога Вуковога рада. У њему су заступљене све гране његове делатности: и филологија и етнологија, и историја и народне умотворине. Овај речник народног језика, превод "Новог завјета" (1847), и збирке народних умотворина представљали су темеље за савремени стандардни српси језик.
Sources
Неке од речи из речника
Милош Војновић
ВАСКРС
Васкрс/васкрсеније/васкрсење/ускрс/ускрсење/ускрснуће/ослобођење: Ради се о најзначајнијем хришћанском празнику који се слави као дан Христовог васкрсења. Људи се туку са шареним и црвеним јајима (ударају се врховима јаје о јаје) победник узима јаје пораженог.
То чине код манастира и код цркве чак и непознати људи, али треба најприје да виде јаје један другоме: јер неки покушавају да варају. Други дан васкрсења (у понедељак) ко не оде у цркву на јутрењу, други људи га полију водом или га баце у воду. Од Васкрса до Спасова дана говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: Хистос васкрс уместо: добро јутро, помоз Бог и добар вече, и одговара се ва истину васкрс, тако и кад се пије уместо живели и на здравље.
ДАН
Дан време oд изласка до заласка сунца, oд јутра до вечери временски период од 24 сата, за које Земља изврши jeдан окрет око своје осе.
Sources
Неке од речи из речника
Бранислав Мирков
БОЖИЋ
Божић је хришћански празник којим се порславља рођење Исуса Христа. Обичаји кажу да на дан уочи Божића, Бадњи дан, најстарији и најмлађи мушкарац домаћинства у рано јутро одлазе у шуму по бадњак. Бадњак симболише Исуса Христа и сече се посебним обредом. На дан Божића жене пеку чесницу која може бити слана или слатка у зависности од породичног наслеђа и поднебља. У чесницу се сакрије новчић, а верује се да онај ко пронађе новчић бива срећан целе године.
Sources