Женидба Милића барјактара

НАРОДНА ЕПСКО-ЛИРСКА ПЕСМА

ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА

Одломак из песме "Женидба Милића барјактара"

Женидба Милића барјактара

Књижевни род: епика Књижевна врста: народна балада Тема: Женидба Милића Барјактара прелепом Љепосавом и њихова трагична судбина Тематске целине: - потрага за невестом - просидба - прелазак преко горе - сусрет Милића барјактара и мајке

МОТИВ УКЛЕТЕ ЛЕПОТЕ

„Женидба Милића барјактара“ није обична женидба не само због уклете лепоте невесте и трагичне смрти заручника, већ и због митолошке позадине која се открива у појединим стиховима. Можемо да приметимо да ова балада тематизује једну врсту извесног путовања јер примећујемо да је свадба више само кретање него обред или чин. Стихови о сахрани невесте и младожење наглашавању позицију њиховог вечног пребивалишта у односу на кретање сунца, а не у складу са уобичајеним географским терминима. „Саранише лијепу ђевојку Откуда се јасно сунце рађа; Саранише Милић-барјактара Куда јарко смирује се сунце.“ Сугестивно се открива опис свитања на истоку и смирај сунца на западу, трагичан живот неба у једном једином дану. Љепосава је кћи Вида, који својим именом алудира на старо словенско божанство светлости (Световид, Свантовид, Свантовит), па се самим тим открива и њено неземаљско порекло. Љепосава, као и њене сестре, представља јутарње божанство које је у митологији јасно одвојено од божанства светлости и сунца. Свитање и зора свакодневно умиру у тренутку када се сунце рађа. Смрт невесте, заправо, представља симболичну смрт небеског руменила које претходи пуном сјају величанственог сунца. Балада „Женидба Милића барјактара“ на изузетно слојевит начин открива корене колективне свести. Открива перцепцију једног народа и поглед на принципе који владају светом. Преко уклете лепоте учи нас неумољивој космичкој равнотежи; преко величанствених природних појава, учи нас смрти као саставном делу живота.

Мотив уклете лепоте је често присутан у народном фолклору и у њему се осликава веровање да све што је изузетно, неовдашње или на било који начин драстично издвојено у односу на земаљске стандарде, па било то и женска лепота, у себи носи нешто проклето, демонско, кобно. Претпоставља се да је у основи оваквог уверења заправо људска потреба за равнотежом и балансом. Човек из народа, посматрајући циклично кретање природе и космичке устаљене обрасце око себе, научен је на извесну равнотежу између појава. Све што је превише добро или лепо, задесиће нешто страшно и погубно, док изузетно лоше и страшно, може да проузрокује нешто добро и драго. Отуд потреба за чувеном „златном средином“, као сигурном стазом кроз чуда живота.Сватови су, правећи буку и уз песме, по старим обичајима, растеривали демоне са горе, будући да се сматрало да је на преласку са старог на ново огњиште, невеста највише изложена нечистим силама. Она више није под окриљем свог старог дома, али још увек није ни део нове породице. Девојка рода урокљива није успела да избегне своју злу судбину ни уз сву заштиту сватова, ни уз љубав свог заручника – урок је сустиже у гори која потпада под власт непредвидљивих митских бића и подлеже њиховим законима.

АНАЛИЗА ЛИКОВА

Милић Барјактар О главном јунаку из песме не можемо да знамо много. Све што знамо је да је био барјактар, па из тога можемо да закључимо да је био стасит, кршан и витешког духа. Његова угледност се види по даровима – прелеп коњ, позлаћене узде, окована сабља, позлаћен шетоперац, господско оружје, сребром оковано седло, златом извезен прекривач. Био је горд и млад, на гласу по угледу и лепоти, сав узбуђен од набујале младалачке енергије. Оно што је карактеристично за епске песме је да се мушка лепота иначе не карактеризује по спољашњем изгледу већ посредно – преко коња, оружја, одеће, па тако и опис Милића не одступа. Он је пун посредног изражавања и звучности – звук сабље, жуборење тока од откуцаја срца, треперење пера на калпаку. ЉепосаваОпис лепоте девојке је један од најлепших описа у срспкој народној књижевности. Љепосава је опевана као идеал женске лепоте у то доба, као раскошна лепотица беспрекорне грађе – наглашава се њен ход, коса, струк, стас, зуби, говор, уста обрве. Она је једноставно била савршена за Милића барјактара и њена лепота није могла да се мери ни са једном другом девојком. Била му је вреднија од сребра и злата.

Народна песма "Женидба Милића Барјактара" у себи садржи епске и лирске елементе, па спада у епско-лирске песме, тачније баладе. Испевана је у десетерцу са честим епским понављањима и богата је лепим поређењима и епитетимам нарочито у сликању чудесне лепоте девојке Љепосаве.

Епски елементи ове баладе су:- Милић узалуд тражи девојку за женидбу- Милић се среће са војводом Малетом.- Милић купи сватове и одлази по девојку.- Младина породица дарује младожењу.- „Саранише лијепу ђевојку / откуда се јасно сунце рађа”.- „Саранише Милић барјактара / куда јарко смирује се сунце”.Лирски елементи ове баладе:- Љепосавин опис- Милићево одушевљење Љепосавином лепотом- Љепосавина мајка предосећа трагедију- Љепосавин опроштај од живота- Милићева тужбалица и предосећање сопствене смрти- Милићев сусрет са мајком и смрт- Снага Милићеве мајке у болу и губитку

Стилске фигуре у песми

АНТИТЕЗА (КОНТРАСТ) бијело лице - румене јагодице, пролазно - вечно, светлост - тама... СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА 1. (питање) Ој пунице, девојачка мајко, или си је од злата салила? Или си је од сребра саковала... 2. (негација) Мио зете, Милић-барјактаре, нити сам је од злата салила, нити сам је од сребра саковала... 3. (одговор) ... веће ми је бог од срца дао ЕПИТЕТИ КОМПАРАЦИЈА (ПОРЕЂЕЊЕ) Коса јој је (као) кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице

Јелена Трошић