Narodna muzika i igra

Narodna muzika i običaji

Srpski folklor je veoma raznolik po pitanju ritma, koraka, načina igre, muzike, ali i po pitanju narodnih nošnj. Kroz igru i pesmu, provlače se običaji iz različitih delova naše zemlje. Vlaških predela, Niša, Mačve, Šumadije, Banata i još mnogih drugih. Samim tim tako se može primetiti i uticaji drugih naroda na našim prostorima. Tako da u južnoj Srbiji primetan je uticaj Osmanse kulture, dok na severu u Vojvodini Austro-Ugarska monarhija značajno uticala na nošnju, arhitekturu i običaje.

Folklor je uopšteno ime za umetnost koja, u ustaljenim tradicionalnim oblicima, živi u narodu i, kao posebna forma se prenosi sa generacije na generaciju, sa starijih na mlađe. Kroz folklor se može rekonstruisati duhovna i kulturna prošlost jednog naroda. Ne može se sa sigurnošću utvrditi iz kojeg perioda datiraju određene igre i pesme, ali njihovo prikupljanje počinje krajem 19. veka, pa se može pretpostaviti da neke od njih potiču i iz 18. veka. Narodne igre i pesme nemaju kompozitora već su zapisane direktno od ljudi iz naroda koji su znali ili su se sećali starih pesama i igara.

Muzika

Muzički folklor prenosi se predanjem i pokazuje narodno stvaralaštvo prošlih epoha. Srpska narodna muzika se deli na vokalnu, vokalno-instrumentalnu i instrumentalnu. Kao najstarija, vokalna muzika je naučno najzanimljivija, vokalno-instrumentalna nalazi svoju primenu u epsko-poetskoj kategoriji, dok se čisto instrumentalna muzika upotrebljava uglavnom kao pratnja narodnih igara, mada se praktikovala i nezavisno od njih.

• Kaval

• Zurla

• Dvojnice

• Gusle

• Frula

• Gajde

Muzički instrumenti

• Epske pesme su se najčešće pevale uz gusle, veoma stari slovenski narodni instrument, dok se najviše igralo uz pratnju pesme, uz gajde ili svirale. Dvojnice su pastirski ili putnički instrument, a orkestarsko muziciranje u Srbiji je sasvim novijeg datuma.

Narodni muzički instrumenti

"Ja urani jutros rano"

"Marijo ćero"

"Rasti, rasti"

"Žubor voda žuborila"

"Zajdi, Zajdi"

"Mesečina"

Vokalno instrumentalni primeri

"Trag i beogradski sindikat"

"Danica Crnogorčević - "Veseli se srpski rode"

Beogradski sindikat-"teci reko"

madam piano - "eternal love"

Danas smo svedoci popularne muzike koja ima širok spektar žanrova. Ali i u današnjim popularnim pesmama sve češće se mogu čuti etno motivi i vraćanje tradiciji kao vid ulepšavanja pesme i stvaranja autentičnijeg dela.

Moderna muzika sa etno elementima

• Tipičan oblik srpskog narodnog igranja je igranje u kolu. To je lanac međusobno povezanih igrača koji se kreće po kružnoj, a ređe po krivudavoj liniji.

Kolo

Kolo

• TENT

• JEKA

• Ako imaš želju da i ti budeš čuvar tradicije i kulture svoje zemlje, a pritom da se i dobro zabaviš, preporučujem ti da se pridružiš jednom od dva folklorna društva našeg grada.

Kolo

Narodna nošnja

Muška narodna nošnja

Ženska narodna nošnja

Obredi i običaji

Solo igranje ili igranje u parovima retkost je u središnim delovima Srbije. Javlja se uglavnom u obrednim igrama (dodole, lazarice, kraljice). Te su igre veoma stare i trag su paganskih obreda za plodnost, kišu ili predstavljaju trag starinskih obreda sa igrom povodom rođenja, inicijacije, svadbe ili smrti.

Obredi i običaji

Slava je običaj karakterističan za srbe i rasprostranjen na područjima koj srbi naseljavaju. Slava, poznata još i kao krsna slava, krsno ime, sveti, je prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Tragovi ovog običaja su doskora imali i svi ostali Sloveni, ali Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali. Najviše pristalica ima verovanje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. Za razliku od većine običaja koji su zajednički za ceo narod, svaka porodica odvojeno slavi svog sveca. Sveca sinovi nasleđuju od glave porodice - obično oca. Ćerke nasleđuju slavu samo ako ostanu u kući; udate žene obično slave muževljevu slavu.

Slava

Svako područje ima svoje karakteristične reči, akcente, nadimke koje je usvojio pod uticajem istorijskih okolnosti, osvajačkih naroda, naroda sa kojima se graničimo ako su u pitanju pogranična mesta.

Nadimci

Naredni video primeri nam pokazuju kako su naši preci kreirali stvari koje su imale primenu što u svakodnevnom životu tako i u obredima i običajima.

Uradi sam

Igre i pesme spadaju među najstarije narodne umetnosti i zauzimale su istaknuto mesto u životima ljudi. Mnogi važni događaji kao što su rođenje, svadba, smrt, pobeda u borbi, uspeh u lovu ili obavljanje obreda, bili su praćeni igrama i pesmama. Nastanak igre se ne može tačno odrediti ali nema nikakve sumnje da se ona javlja još u najdubljoj prošlosti. Najstariji likovni izvori dokumentuju igru još u pećinskom slikarstvu starijeg kamenog doba. Od tada su se igre stalno usavršavale, doterivale i menjale, sve dok dugim hodom kroz vekove nisu dospele do svojih sadašnjih oblika.

Poljska

Rusija

Ukrajina

Narodna muzika i igra drugih slavenskih naroda

kraj

Nastavnik:Blagoje Trifunović

Hvala na pažnji